Page 82 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 82
82 LECENJE SIUEM
Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. On je veoma rasprostranjen u
zivoj prirodi. Najvise ga ima u zelenom bilju, dakle, U zivim b iCima koja
imaju hlorofila. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu iz-
meau hlorofila i vitamina C. Tako, na primer, danas stranci od nas traze
stotine vagona koprivinog lista, ali tvrde da ona nije iz svake drtave jednako
lekovita, da neke zemlje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog
toga lekovit.ija. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke, kad se cedi,
ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. Spanac se, kao sto je svima pozna to,
mnogo ceni kao zdrava h rana koju valja sto cesce iznositi na nasu trpezu.
Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje snagu zbog toga s to ima gvo-
ida, vise od ostalih namirnica. To mnogi misle i danas. Medutim, od pre
nekolliko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek, veruje se da je i u spa-
nacu glavna lekovita stvar hlorofiI, karoteni (provitamin A) i vitamin C. Na-
irne, primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko
ima vise hlorofila i kal'otenoida. Tako se danas ispostavilo da najvise vitamina
C imaju crveni, narandzasti i zuli plodovi, kao lito su sipci, gloginje, crvena
paprika. Vitamin C je vrlo rasprostranjen, ali ga nema u svim biljkama u
jednakim kolicinama. Ni jedna te ista biljka nema u svim organima isti pro-
cenat ovog vitamina. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko je liSce zelenije, uto·
liko ima vise askorbinske kiseline. Dakle, ovaj vitamin je direkotno vezan
svojim postankom na hlorofil. - Gljive nemaju vitamina C. Vrlo bogati iz-
vori vitamina C su crne i crvene ribizle, IiSce perunike i persuna, borove ig-
lice, zeleni orasi Cija su jezgra jos meka, ren, paradajz, kupus, pomorandie,
limunovi, mandarine, kupine, vinovo lisce i drugo voce i povrce. U krompiru
nema mnogo askorbinske kiseline, ali kako se on gotovo svakodnevno jede
u dosta velikim kolicinama u svakom obroku, onda je on jedna cd najjevti-
nijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. Kupus ima oko
pet puta vise askorbinske kiseline. To isto vai i, uglavnom, i za kelj, karfiol
i razne salate, mrkvu, kelerabu, Totkvice i drugo povrce, koje ima velik zna-
·caj kao zdrava i jevtina hrana, a koja se u nas, narocito na selima, malo i
retko trosi.
U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. Na
primer, dok u 100 g sipaka ima v,ise od 1.000 mg vitamina C (a cesto i do
3.000 mg), u gloginjama oko 500 mg, u crvenoj paprici isto [oliko, u kupusu
vise od 100 mg, a u persunovom listu do 200 mg, dotle u vecini namirnica
zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. Tako, u mleku ima 2-3
mg, u mesu oko 4 mg, u krvi svega 0,5 mg.
Kao sto se vidi, najvise vitamina C ima u divljim crvenim plodovima i
u zelenom liscu. U podzemnim organima ima ga najmanje. U semenju kad
klija ima mnogo vitamina C.
Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za co-
veka. Najvise je potreban trudnicama, oko 85 mg dnevno. Radnicima koji
obavljaju teie poslove treba oko 70, onima koji se bave laksim poslovima
50, a deci oko 60 mg dnevno. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene
u tabeli, vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske
kiseline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. Vitamin C je
najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. Oksidacijom ne sarno na vi-
