Page 80 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

80 LECENJE BIW EM

KaliCina v itamina BI U 1'aznom biliu
(miligram u 100 grama biljke)

Pivarski kvasac, osusen oko 8 Kupus 0,25
Pekarski kvasac 1-5 Spana': 0.25
Slad 0,6 Mrkva 0,2
Pirincane klice 4 Rotkvice 0,2
Raiene kliee 4,5 Cmi luk 0,15
Pseniene klice 2,1-4,5 Pa1lidzan 0,12
Jecmene klice 4,2 Kr<llStavci 0,1
Jecmeno zrno 0,6 Mlad krompir 0.15
2uti kukuruz 0,7 Stari krompir 0,1
Be!i kukuruz 0,6 Rotkva 0,18
Zob 0,8 Salata 0,15
Rai 0,3-0,7 Detelina 0,4
Pirmcane mekinje 1,6-2,3 AraJlis (zemno orasce,
Psenicne mekinje 2 -2,5 kikiriki) 3.6-7
Brasno 95% 0,4-0,5 Lesnik 0,6-0.1
Brasno 82% 0,3 Omh 0,5-0,7
Brasno 60"/, 0,07 Suve sljive, kesten 0,3
Soja 2,1 Badem 0,25
Boranija 0,03 Banana, jabuka, !imun, porno-
Pasulj 0,3 randza, mandarina, sIjiva 0.12
Soeivo 0,3 Osusene kajsije, dinje, kruske 0,1
KarfioI 0,3 Grasak, suv 0,8
Grasak, zelen 0,3

Vitamin B2 (laktoflavin, riboflavin)

Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. Biljke ga
sintel.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hra-
nom, kao sto je, uostalom, i sa svim drugim vitaminima. U zelenom bilju
je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno de-

luje kao dijastaza. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. Ima ga
i u drugom bilju bez hlorofila, cak i u baktel'ijama, zatim u raznim algama,
insektima, u drobu sis'ara, u belom luku, soji, kliei semenja, pre svega u
psenicnim klieama, u plodovima i mnogim drugim namirnicama. Od bilja i

uopste najvise ovog vitamina ,ima torula (oko 4 mg u lOa g). Manje ga ima
osusen pivarski kvasae (oko 3 mg), ekstrakt iz slada ima oko 0,2, psenicne
klice do 1, ra! do 1,4, pseniea oko I, erno psenicno brasno do I, a belo ispod
0,7, soja do 1,8. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati, kupusu, boraniji,

mladom krompirLl i dr. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg,
a u svezem voeu oko 0,5 mg, jedino ga u grozdu ima malo.
Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao ta-

kay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji, a kod izvesnih zivotinja po-
zitivno utice na rastenje. Njegovo dejstvo vezano je za delovan,je ostalih vi-
lamina B, narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi. Povoljno

utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta. Daje se po 5 do 10 mg dnevno.