Page 81 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 81
LEKOVITOST VOCA I POVRCA
81
Vitamin Ba (adennin)
Pivarski kvasae je naj bogatiji rezervoar i ovog vitamina. 1ma ga i u
krompiru, kukul"Uzu, spanacu, pirincu i drugoj biljnoj hrani. Adermin ima
opsti bioloski m acaj.
Antipe\agra vitamin (RR faktor)
I ovog vitamina ima naj vi ~e u pivarskom kvaseu, zatim u pekarskom
kvaseu, u neprosejanom psenicnom brasnu, pirincu, soji, kukuruzu.
Vitamin C (askorbinska kiselina)
Nedostatak askorbinske kiseline u hrani dovodi do pojave $Ikorbuta,
inace najduze poznate avitaminoze. Skorbut je stara bolest koja je kroz ve-
kove ulivala strah pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama, robovima
i zatvorenieima, vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koji su
silom prilika morali jesti suvu hranu, koji nisu mogli do6i do zelenog povr-
ca, voca i svezeg mesa. Jos Hipokrat spominje skorbut. 2ak Kartije je 1534.
god. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. Njegovi
Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. Na taj naein su spreeili pojavu skor-
buta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. Danas se zna da su borove iglice
vaian izvor vitamina C. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askor-
binska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. NaroCi,to u poslednjem ratu
ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u ne-
kim zemljama. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s
njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. To su na-
rocito upotrebljavali sovjetski vojnici, jer je na krajnjem Severn vajkada~nji
obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krva-
vljenje iz desn"I, ispadanje zuba, otpadanje mesa i smrt. Tamo su starose-
deoci zbog velike hladnoce, slabog sunea, malo kulturnog bilja i, uopste, ne-
dostatka bilja sa hlorofilom, pogotovu zelenog povrca, doSli do saznanja da
su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee, a bora ima tama
dosta. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno ne-
dostatak svezeg povrea u hrani. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se
skorbut moze spreeiti limunom. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik
utv.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene
osobine. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na
brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. Taj koristan
obieaj primile su i druge momariee. Hopkins otkriva 1906. god. da je skor-
but bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. Vee nare-
dne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu
dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina, ugljenih hidrata, masti, soli
i vode, ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. Godine 1912. Funk ovu
»antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. Tek 1918. god. ova
supstancija naziva se vi1aminom C. Gocline 1932. Sentderdi izO'luje iz 2.000
kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vi-
taminom C, a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju -
leva askorbinska kiselina. Naredne godine je sintetizovana.
