Page 79 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 79

LEKOVITOST  VOCA  I  POVRCA
                                                                                                         79

         leci  englesku bolest  itd.  Tek  je  otkricem  vitamina  objasnjena  lekovitost  mno.
         gih  biljaka  i  zivotinj skih  organa,  jer  su  u  njima  otkriveni  vitamini.  Na  taj
         nacin  su  mnogi  narodni  lekovi  postali  ,i  lekovi  ili  lekovite  sirovine  naucne
         medicine,  veterine  i  farmacije.

               Vitamine  dele  prema  njihovoj  rastvorlj ivosti  u  vodi  i  masrima  i  uljima
         na  hidrosolubilne  i  liposolubiLne.  U  vodi  se  rastvaraj u,  pored  ostalih  manje
         vaznih,  vitamin  C  i  kompleks  vitamina  B,  a  u  uljima  se  rastvaraju  vitamini
         A,  D,  E,  K  i  drugi.






                    1.  VITAMINJ  RASTVORLJIVI  U VODI  (HIDROSOLUBILNI)


               U  doba  otkric'a vitamina,  misli.Io  se  da  je ree  0  jednom vi taminu  B.  No-
         vija istrazivanja pokazala  su  da  se prvobitno  poznati  vi tam in  B  sastoji iz
         vise  komponenata,  vise  slicnih  vitamina,  o d  kojih  je  danas  pozna to  vise  od
         sedam.'  Zajednicka  osobina  im  je  ta  sto  se  u  vodi  rastvaraju,  a  medusobno
         se  razlikuju  razlieitirn  farmakoloskim  dejstvima  i  hemijskom  gradom.  Svi
         su oni veoma rasprostranjeni u  bilju, i  biljke su glavni  rezervoari ovih vaZnih
         supstancija.

               Godine  1912.  Poljak  Kazimir  Funk  je  uspeo  da  ,iz  neoljustenog  pirinca
         izdvoji  supstanciju  koja  se  moze  suprotstaviti  pojavi  beriberija  i  nazvao  je
         vitaminom.



                                        Vitamin  B1  (aneurin,  tlamin)



               Glavni  izvori  vitamina  B1  su:  pivarski  kvasac,  zitne  klice  i  mekinje,  zi-
         tna  zrna,  kupus,  neke  salate,  spanac,  razno  voce  i  plodovi,  pre  svega,  lesnik,
        orah,  pomorandza,  patlidzan,  arahis,  manje  kJrompir  i  drugo.  Nema  ga  u  ma-
        slacu,  a  malo  ga  je  u  mleku . . U  crnom  psenionom  brasnu  ga  ima  vise  nego
        u  belom.  Zato  je  bolji  crni  bleb  od  belog.  Holandski  lekar  Ejkman  zapazio
        je  1897.  god.  da  se  beriberi  javlja  na  Dalekom  istoku  s arno  medu  siroma-
        snim  svetom,  koji  se  hrani  iskljucivo  oljustenim  pirineem  i  da  se  ta  bolest
        moze  spreeiti  kad  se  jedu mekinje  od  phinca.  Jos  pre  toga  je,  1885,  Japanac
        Takaki  primetio  da  be!1iberi  u  japanskoj  mornarici  iScezava  ako  se  kuva-
        nom  pirineu  dodaje  sveie  meso.  Posle  dugih  ispiHvanja,  1935.  god.  odredena
        je  hemijska  formula  i  izvrsena  sinteza  toga  vitamina.

               Surnpordioksid unistava vitamin B . To  je vazno  znati  pr1 konzervisanju
                                                            1
        voca  i  vocnih ·i  biljnih  sokova  sumporastom  kiselinom  i  njenim  solima.  Cist
        vitamin  B1  treba  euvati  od  svetlosti  i  vlage  na  mraenom, ·suvom  i  hladnom

        mestu.  Coveku  je  potrebno  dnevno  da  uzima  oko  1  mi.Jigram  ovog  vitamina,
        sto  je  sasvim  dovoljno  ako  se  hranimo  mesovitom  hranom,  pre  svega,  sve-
        zorn  biljnom.  Vitamin  B1  sluz,i  za  lecenje  beriberija  i  svih  polineuritisa,  as-
        tenije,  neuroze,  autointoksikacija,  gastrointestinahnih oboljenja,  anoreksije,  u

        svim  slucajevima  kad  je  metabolizam  ugljenih  hidTata  poremecen,  ulceracija
         i  drugih  bolesti.
   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84