Page 86 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 86
86 LECE J E BIU EM
Uopste, od biljne hrane domacih zivotinja umnogome zavisi kolicina
ov.ih vitamina u mlcku i mesu. Isto to vazi i za coveka. Na taj nacin moze
se objasniti za!;to je letnje mleko bolje, jace i lekovitije od zimskog, i zasto
se moglo podic.i uzorno stocarstvo u svetu tck otkako su Ijudi shvatil i vai-
nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko.
Vitamin /\ je otporan na povisenu temperaturu, ali je vrlo osetljiv na
oksidaciona srcdstva i svetlost. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati
sarno potpuno sveze voce i povrce, jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dejstvo
svetlosti i kis(;onika iz vazduha. HJauenje namirnica i drzanje na ledu je
vrlo dobro, jer niska temperatura ne razara ovaj vitamin. Kuvanjem, mrkva
izgubi oko 35"/0 vitamina A. Ovaj vitamin se dosta dobro odrzi prilikom
konzervisanja, jer je tel mostabilan.
Vitamin D (kalciferol)
Vitamin D se naziva jos i antirahiticnim vitaminom, jer se njegov
nedostatak u hrani pokazuje medu decom u obliku tzv. engleske bolesti iii
rahitisa, a kod odraslih u obliku osteomalacije (omeksavanja kostiju) . Jos
polovinom XVII veka jedan engleski lekar tacno je opisao rahitis, ali je tre-
balo da proc1e gotovo dva i po veka pa da se sazna da je ullrok te bolesti
nedostatak vitamina D. Kako sc ispostavilo da je riblje ulje odlican lek pro-
tiv rahitisa, vitamin D je dugo smatran za vitamin A. Tek izmedu 1920. i
1923. god. ulvrdeno je da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D,
koji je otporan prema kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. Danas se vee zna
da ima vise vrsta vilamina D. I ovaj vitamin se nalazi najvise u jetri mor-
skih, a manje u jetri slatkovodnih riba. Manje ga ima u mesu domaCih i
divljih zivotinja. ad biljnih namirnica, najvise ga ima u Ijuskama od ka-
kaoa. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od
kolicine sterola, koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. Mi se suncamo
da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. Pre suncanja se mazemo
raznim uljima da nc dode do upale koze, da pre pocrnimo ,i da se u nasem
telu stvori sto vise vitamina D. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one
koji boluju od tubel'kuloze kostiju. ana se nalaze ,jJj na morskoj obali iii ne-
gde u brdima i planinama, daleko od gradova i prasine, dima i magIe, gde
suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek.
U tvr<loj razenoj glavnici, parazitu nasih zita, nalazi se jedan sterol
(supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. Kad se on pod izvesnim okol-
nostima zraci ultravioletnim zracima, dobija antirahiticne osobine kao vi-
tamin D. Prema tome, ergosterol bi bio provitamin D.
I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom, sa zelenim biljem, jer
i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom, kao
sto su morske alge. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili
u mleku krava hranjenih suvom hranom. To je od ogromnog znacaja za is-
hranu male dece, pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka, pa se moraju
prehranjivati kravljim mlekom.
