Page 84 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

84 LECENJ E BIU EM

tamin C se vrlo brzo gubi usled oksidacije pod uticajem kiiseonika iz vaz-
duha. Kuvanjcm u roku od eetvrt sata povree gubi izvesnu kolicinu vitamina
C: kupus 70-90./., spanae 25-80, boranija i mrkva 50-6oo/ •. Neolj usten
krompir kuv;lnjem izgubi sarno lOOt. vit amina C, a oljuslen mnogo vise. a
masti pecen krompir gubi do 50 / 0. Usled primene slerilizacije, vOCe i povree
0
u konzervama vee na pocetku izgubi do 5OO/. vitamina C. Nije dobar obicaj
nasih domacica u nekim krajevima sto pre kuvanja dodaju malo sode bi-
karbone, jer je ona alkalne reakcije usled cega su gubici askorbinske kise-
line vrlo veliki. Islo tako, negat'ivno utice sumpordioksid, sumporasta kisc-
lina, natrijum-bisul(it i druga jedilljenja sumporaste kiseline upotrebljena
za konzervisanje. Brzo smrzavanje voea i povrea najmanje skodi. Tako je
krompir ohladen i cuvan na 3-5 posle sest meseci jos uvek imao vise od
0
900{0 vitamina C.
Upotreba askorbinske kiseline i vitamina C je velika i raznovrsna. Ona
raste svakog dana. Daje se, pre svega, kao specifican lek protiv skorbuta,
zatim za leccnje Melerove i Barlove bolesti. U tezim slucajevima daje se u
obliku injekcija. Mnogo je prijatnije uzimati svakog dana u obliku prijat-
nog napitka sok od limuna, pomorandze, mandarine, maline, V'isnje, ribizle,
kupine, borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. Dava-
nje injekcija je uzelo veliki zamah, ali 'tu irna i preterivanja. Vreme ee i tu
uciniti svoje. Kao 5tO se za vreme Molijera preterivalo sa klistiranjem, pur-
giranjem i pustanjem krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila svela
na to), tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem in-
jekcija svakom, i kome treba i kome ne treba. Jer u narodu, ne sarno medu
neprosveeenima vee i medu skolovanim Ijudima pred ovaj rat, uvrefilo se
miSljenje da je dobar sarno onaj lekar koji daje injekcije.

Nema sumnje, bolje je zlo spreciti nego leciti. A bolesti su veliko zlo
i nevolja.

II. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA
(LlPOSOLUBILNI)

Vitamin A i provitamin A (karoteni)

U bilju se ne nalazi vitamin A, nego razni karoteni. Tek u zivotinjskom
organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. Karoteni su dobili ime po
mrkvi, ikarotni (Dal1cus cQI·ola). Karoterui 'SU narandzaste, rumene boje bilja.
Divna boja sipka u jesen, crvene paprike, gloginja, bundeve, jarebike, zutike,
kozlaca, brusnice, ljoskavca, drena, divlje tikve, bljusta, paradajza i drugog
divljeg i pitornog voea, plodova, potice od karotena i njima slicnih supstan-
cija nazvanih karotenoidima. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo-
·tinjskog porekla. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. Riblje
ulje piju deca, slabi i bolesnici. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i
D. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. Riblje ulje
se dobija iz jetre ruorskih r.iba, raznih gadusa. To su ribe vel ike oko 1 me-
tar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. Za vreme zime, od januara do ap-