Page 85 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 85
LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85
rila, mnostvo gadusa, citava jata plove prema Lofotskim ostrvima i sever-
nim obalama Norveske, prateCi druge sitnije ribe, koje im sluze za hranu.
Ti sitniji stan ovnici mora hrane se raznim m rkim i crvenim algama, 1I10 r -
skim biljkama koje zive na morskoj povrSini i koje nose morske struje iii
pl ivaju blizu obale. Te alge su izlozene uticaju suncevih zrakova i sad de
mnogo karotena i drugih slicnih zutih i crvenih biljnih boja, koje se slozenim
biohemijskim reak cijama u jetri morskih rib a pretvaraju u vitamin A, a ve-
I'ova(no i u vitamin /I. i D. Dugo se mislilo da je riblje ulje lekovito zbog joda
i broma, zatim zbog arsena i fosfora. Tek otkricem vitamina A i vitamind D
u tom ulju objasnjena je njegova lekovitost. Zbog vel ike kolicine vitamina
D riblje ulje se dan as smatra za najbolje sredstvo probiv rahitisa (engleske
bolesti), kako za lecenje tako i za sprecavanje ove teske i dosta ceste decje
bolesti. Riblje ulje je bolje od sintetskih preparata, jer ne moze izazvati hi-
pervitaminozu D, posto sadrzi i vitamin A. Pod uticajem ultravioletnih zra-
kova sunca, u morskim algama stvoreni su provitamini i vitamini, koji se
zatim nagomilavaju u masnom tkivu jetre raznih rlba koje se hrane tim al-
gama. U toku trazenja sinteze antirahiticnog vitamina D (zraceni ergoste-
rol) otkrivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze stvoriti i u nascm
organizmu pod dejstvom ultravioletnih zrakova, sto znaci pod uticajem sun-
ceve svetlosti. Tako se uspostavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog
lecenja rahitisa: riblje ulje i ultraviolemi zraci. Nasa koza propusta ultra-
violetne zrake do duzine 3.000 angstrema, pri cemu fotohemijsko dejstvo na
sterole u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D.
Riblje ulje se daje i za rastenje (vitamin A), za razvijanje i jacanje ko-
stiju, za pravilniji promet kalcijuma, protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i,
uopste, kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje
i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu
decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca.
Ne sarno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje, kao i covek sna-
bdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. Vi1amin A je naden u krvi
i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. Tu,
pre svega, treba spomenuti spanac, detelinu (lucerku), salate, mrkvu, kupus,
borove iglice, perSun, maslacak, crvenu papriku, sipak, glogi'l1je, drenjine,
breskve, kajsijc, sljive i drugo voce i povrce. Mleko i maslac dobijeni od kra-
va koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava
hranjenih suvim senom. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane ze-
lenom detelinom (lucerkom), jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se
u jetri i krvi prctvara u vitamin A. Do avitaminoze A De moze doci medu
osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom, svezom biljnom hranom, tro-
se sveze mleko (ne konzervisano), maslac i skorup. Drob svih domaCih zivo-
tinja ima mnogo vitamina A, a najvise jetra. U Japanu su odvajkada suvocu
koze, opadanje kose, naglo slabljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bo-
lesnicima, narocito deci, pilece jetre, diigerice_ SVeZe meso od zdravih i de-
belih zivotinja ima vise ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od
mrsave iii bolesne stoke_
