Page 127 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

VII

Пред спољним вратима зачуше се кораци, и кнегиња Бетси, знајући да је то Карењина,
погледа у Вронског. Он је гледао у врата и лице му је имало нов чудноват израз. Радосно,
нетремице, и уједно бојажљиво је гледао у ону која је улазила, и лагано је устајао. У салон је
улазила Ана.

Држећи се право као увек и гледајући у једном правцу, она прође својим брзим, сигурним
и лаким ходом који се тако разликовао од хода других жена из великог света, прође оно
неколико корака који су је одвајали од домаћице, рукова се с ном, осмехну се, и с истим
осмејком се окрете и погледа у Вронског. Вронски се дубоко поклони и примаче јој столицу.

Она само климну главом, поцрвене и намршти се. Али одмах затим узе, једно за другим,
наклањати главу према познаницима и руковати се с онима који јој пружаху руке, па се
окрете домаћици:

- Била сам код грофице Лидије. Хтела сам раније доћи, али сам се заседела. Код ње је био
сер Џон. Врло је занимљив.

- Ах, то је онај мисионар?

- Јесте, причао нам је врло занимљиво о животу Хиндуса. Разговор, који беше прекинут
Аниним доласком, распламти се опет као пламен лампе у коју се дува.

- Сер Џон! Јест, сер Џон. Видела сам га. Лепо говори. Власјева се до краја заљубила у
њега.

- А је ли истина да се млађа Власјева удаје за Топова?
- Да, кажу да је то свршена ствар.

- Чудим се родитељима. Кажу да је то брак из љубави.

- Из љубави? Откуд вам та препотопска мисао? Ко сад говори о љубави? - рече
посланикова жена.
- Шта да се ради? Та се глупа стара мода још држи – рече Вронски.

- Утолико горе за оне који се држе те моде. Ја знам као срећне бракове само бракове по
разуму.

- Да, али често се срећа тих бракова по разуму растура као прах баш зато што се појави
љубав која је одрицана - рече Вронски.

- Ми називамо разумним браковима оне код којих су се обоје већ налудовали. То је као
шарлах, кроз који се мора проћи.

- Онда би требало научити како се вештачки калеми љубав, као богиње.