Page 128 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Ја сам у младости била заљубљена у црквењака - рече кнегиња Мјахкаја. - Не знам да ли
ми је то што помогло.

- Без шале сада: да би се љубав познала, мислим ја, треба прво погрешити, па онда ствар
поправити - рече кнегиња Бетси.

- И после брака? - рече посланикова жена шалећи се.
- Никад није доцкан за кајање - рече дипломата енглеску пословицу.

- Тако је - прихвати Бетси - треба погрешити, па ствар поправити. Како ви о том мислите?
- окрете се она Ани, која с неприметним тврдим осмејком на уснама слушала тај разговор.

- Ја мислим - рече Ана играјући се рукавицом коју беше скинула - ја мислим... кад има
онолико разних памети колико и глава, онда има и онолико врста љубави колико има срдаца.

Вронски је гледао у Ану, и срце му је у грудима обамирало очекујући шта ће она рећи. Он
одахну, као после неке опасности, кад она изговори те речи.

Ана се наједанпут окрете њему:
- Добила сам писмо из Москве. Пишу ми да је Кити Шчербацка јако болесна.

- Је ли могућно? - рече Вронски намрштивши се.

Ана га строго погледа.

- Зар вас то не занима?
- Напротив, веома. Ако смем знати, шта вам пишу? - упита он.

Ана устаде и приђе Бетси.

- Дајте ми шољу чаја - рече, заставши иза њене столице. Док је Бетси сипала чај, Вронски
приђе Ани.

- Шта вам пишу? - понови он.
- Ја често мислим да мушкарци не разумеју шта је племенито а шта није, иако увек о томе

говоре - рече Ана одговарајући му. - Одавно сам хтела да вам то кажем - додаде она, и пошто
прође неколико корака, седе у углу уза сто, на којем беху албуми.
- Не разумем тачно значај ваших речи - рече о пружајући јој шољу.

Она погледа на диван поред себе, и он одмах седе.

- Да, хтела сам да вам кажем - рече Ана не гледајући га - да сте рђаво поступили, рђаво,
врло рђаво.

- Зар ја не знам да сам рђаво поступио? Али ко је узрок што сам тако урадио?
- Зашто мени то говорите? - рече она погледавши га строго.

- Ви знате зашто - одговори он слободно и радосно сусрећући њен поглед и не обарајући
очију.

Збуни се она, а не он.

- То само показује да немате срца - рече она. Али њен је поглед говорио да она зна да он
има срца, и зато га се баш и боји.
- Оно о чему сте малочас говорили, било је заблуда, не љубав.

- Сећате ли се да сам вам забранила да изговарате ту реч, ту гадну реч - рече Ана и стресе