Page 183 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXV

У трци је учествовало свега седамнаест официра. Трка требало да се одржи на великом
елипсастом кругу од четири километра, испред павиљона.

На том кругу било је постављено девет препона: река; велика од два аршина дашчана
баријера пред самим павиљоном; сув ров; ров с водом; стрми брежуљак; ирландски банкет
(једна од најтежих препона), који се састојао из бедема од шибља иза којег је био ров који
коњ не види пре скока, тако да мора или прескочити обе препоне, или се скрхати; затим још
два рова с водом и један сув - и свршетак трке био је према павиљону.

Али трка није почињала од круга, него за сто хвати у страну од њега, и на том растојању
била је прва препона - зајажена река од три аршина ширине, коју су јахачи могли, по вољи, и
прескакати или пребродити.

Јахачи су се трипут равнали, али увек би понеки коњ искочио, те се морало враћати
натраг. Пуковник Сестрин, зналац и вештак у пуштању тркача, почео се већ љутити,
»напослетку и четврти пут викну: »напред!« - и јахачи кретоше.

Сви погледи, сви догледи беху управљени на шарену гомилу јахача за све време док су се
равнали.

»Пошли су! Трче!« зачу се са свих страна после тишине и очекивања.

И појединци и читаве гомилице пешака почеше претрчавати с места на место, да боље
виде. У први мах окупљена група јахача растеже се, видело се како се по двојица, по тројица,
и један за другим приближавају реци. Гледаоцима се чинило да јашу и прилазе заједно, али
за јахаче су и секунди били разлике које су имале великог значаја.

Узбуђена и врло нервна Фру-Фру пропусти први тренутак, и неколико коња уграбише пре
ње; али не дођоше још до реке, а Вронски, који је свом снагом држао коња, улеглог у дизгине,
лако претече тројицу, и пред њим остадоше само алатасти Гладијатор Махоћинов који је лако
и равномерно одскакао пред самим Вронским, и још пред свима њима дивна Дијана која је
носила на себи ни живог ни мртвог Кузовљева.

Првих тренутака Вронски још није владао ни собом ни коњем. До прве препреке - реке -
није могао да управља кретањем коња.

Гладијатор и Дијана примицали су се заједно, и готово се у истом тренутку подигоше над
реком и прелетеше на другу страну; не знаш како, као у лету, изви се за њима Фру-Фру; али у
часу кад се Вронски осети у ваздуху, он одједном спази, готово испод свога коња, Кузовљева,
који се копрцао с Дијаном с ону страну реке. (Кузовљев је испустио дизгине после скока, и

коњ се стрмоглавио с њим.) Те појединости Вронски је сазнао доцније, а сад је видео само
то да се на месту где треба да стане Фру-Фру, може наћи нога или глава Дијанина. Али Фру-