Page 184 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Фру, као мачка кад пада, учини у прескакању напор ногама и леђима, те мимоиђе коња и
одјури даље.

»О, златна си!«, помисли Вронски.
После реке, Вронски потпуно овлада коњем и поче га задржавати с намером да велику

баријеру пређе после Махоћина, а на следећем равном одстојању од две стотине хвата да
покуша да га прође.

Велика баријера била је пред самим царским павиљоном. Цар, сав Двор и гомиле народа
гледали су у њих - у њега и Махоћина који је за дужину једног коња био пред њим - кад су се
примицали ђаволу (тако се звала та баријера). Вронски је осећао све те на њега упрте
погледе са свију страна, али није видео ништа осим ушију и врата свога коња, земље која му
је јурила у сусрет, сапи и белих ногу Гладијатора које су брзо одбијале такт пред њим и
остајале једнако на истом растојању. Гладијатор се подиже, не додирну ништа ничим, махну
кратким репом, и ишчезе из очију Вронског.

- Браво! - чу се нечији усамљени глас.

У том тренутку испред очију Вронског, пред њим самим, искочише даске преграде. Без
најмање промене у кретању, коњ се изви под њим, даске ишчезоше, и само нешто лупи
позади. Разљућена близином Гладијатора, Фру-Фру је поскочила одвећ рано и ударила о
преграду задњим копитом. Али то не изазва промену у њеном трку, и Вронски, добивши
лопатицу блата у лице, разумеде да је опет на истом растојању од Гладијатора. Опет виде

пред собом његове сапи, кратак реп, и исте беле ноге које су се брзо кретале али се нису
удаљавале.

У тренутку кад Вронски помисли да сад треба проћи Махоћина, Фру-Фру, појмивши оно
што је он мислио, без сваког подстрека, знатно убрза трк и стаде се приближавати Махоћину
са најзгодније стране, са стране конопца. Али Махоћин није уступао конопац. Тек што
Вронски помисли да може обићи и са спољне стране, а Фру-Фру промени ногу и стаде баш
тако обилазити. Њено раме које је већ почело да тамни од зноја, поравна се са сапима
Гладијатора. Неколико скокова прођоше напоредо. Али пред препоном којој су се
примицали, Вронски, да не би правио велики круг поче дејствовати дизгинама и брзо, на

самом брежуљку, прође Махоћина. Узгред спази његово лице попрскано блатом. Учини му се
чак да се Махоћин смеши. Вронски је прошао Махоћина, али га је истог часа осетио за собом,
и стално слушао иза самих леђа одмерено скакање и одсечно, још сасвим свеже дисање
Гладијаторових ноздрва.

Следеће две препоне, ров и баријера, прескочене су лако; али Вронски сад ближе осети
фркање и скок Гладијаторов. Он потера коња, и с радошћу осети да коњ лако убрзава трк;
звук Гладијаторових копита чуо се опет на пређашњем растојању.

Вронски је водио трку - чинио оно што је и сам хтео да чини и што му је Корд саветовао -
и сад је био уверен у победу. Његово узбуђење, радост и нежност према Фру-Фру постајали
су јачи и јачи. Хтео је да се осврне назад, али није смео; старао се да умири себе и да не тера
коња, да би очувао у њему снагу равну оној коју је, он је то осећао, Гладијатор још имао.

Остала је још једна, најтежа препона; ако је пређе први, онда ће први и стићи. Већ се
примицао ирландском банкету. И он и Фру-Фру видели су још издалека ту препону, и обоје
осетише у себи тренутну сумњу. Он по ушима коња примети неодлучност и подиже корбач,
али одмах осети да је сумња неоснована - Фру-Фру је знала шта треба радити. Она убрза трк