Page 187 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 187
XXVI
Спољашњи односи Алексија Александровича према жени били су исти као и раније.
Једина разлика била је у томе што је он још више био заузет послом него пре. Као и
пређашњих година, почетком пролећа је отишао био у бању у иностранство, ради поправке
здравља које се сваке године напорним зимским радом нарушавало. И као обично вратио се у
јулу, и одмах се са појачаном енергијом прихватио свога обичног посла. Као и обично,
његова се жена преселила на летовање, а он је остао у Петрограду.
Од времена кад је имао разговор са женом, после вечере код кнегиње Тверске, није никад
више говорио с Аном о својој сумњи и љубомори; његов уобичајен тон, као да неко друго
лице представља, добро је дошао за његове садање односе према жени. Био је унеколико
хладнији према жени. Толико, као да је нешто незадовољан с њом због оног првог ноћног
разговора у који она није хтела да уђе. У његовим односима према њој стајала је сенка мале
срџбе и ништа више. »Ти ниси хтела да се објасниш са мном - као да је говорио он обраћајући
се њој у мислима - тим горе по тебе. Сад ћеш ти мене молити, а ја нећу хтети да се
објашњавам. Утолико горе по тебе«, говорио је он мислено, као човек који узалудно
покушава да угаси пожар, па се разљути на своје узалудне покушаје и рекне: »ето ти сад, па
изгори!«
Он, тај паметни, и у службеним пословима фини човек, није схватао сву лудост таквог
односа према жени. Није схватао стога што се одвећ бојао да схвати свој прави положај, те је
у души затворио, закључао и запечатио ковчег у којем су се налазила његова осећања према
породици, тј. према жени и сину. Он, увек пажљиви отац, крајем ове зиме постаде нарочито
хладан према сину, понашао се према њему исто онако подругљиво као и према жени. »А,
младићу!« обраћао би се сину.
Алексије Александрович мислио је и говорио да ниједне године није имао толико
службеног посла као ове године; он није био свестан да сам измишља послове у овој години,
да је то средство против отварања оног ковчега у којем су лежала осећања према жени и
породици, као и мисли о њима, и која су осећања постајала утолико страшнија уколико су
дуже тамо лежала. Кад би неко имао право да упита Алексија Александровича шта мисли о
понашању своје жене, кротки мирни Алексије Александрович не би ништа одговорио, али би
се јако наљутио на човека који би га о томе упитао. Услед тога је и било у изразу лица
Алексија Александровича нешто охоло строго кад год би га питали о здрављу његове жене.
Алексије Александрович није хтео ништа да мисли о понашању и осећањима своје жене, и
заиста, није о томе ништа мислио.
Стални летњиковац Алексија Александровича био је у Петерхофу, где је обично и
грофица Лидија Ивановна проводила лето, у суседству и у сталном дружењу са Аном. Ове
године грофица Лидија Ивановна није живела у Петерхофу, није ниједанпут била код Ане
