Page 188 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Аркадијевне, а наговестила је Алексију Александровичу незгоду зближења Аниног са Бетси
Вронским. Алексије Александрович је прекиде строго, изложи мисао: да је његова жена
изнад сваке сумње, и отада поче избегавати грофицу Лидију Ивановну. Он није хтео да види,
зато није видео да у свету већ многи попреко гледају његову жену; није хтео да појми, и зато

није поимао зашто је његова жена толико наваљивала да пређе у Царско село, где је живела
Бетси, и одакле је било близу до логора Вронсковог пука. није допуштао себи да мисли о
томе, и није мислио; али је у исто време, у дубини своје душе, не признајући то никад пред
самим собом, и немајући за то не само никаквих доказа него ни подозрења, ипак несумњиво
знао да је преварен муж, и био због тога дубоко несрећан.

Колико је пута, за време свога осмогодишњег срећног живота са женом, посматрајући
туђе неверне жене и преварене мужеве, говорио у себи Алексије Александрович: »Како се
може то допустити? Зашто не размрсе тај ружан однос?« Али, сад кад је несрећа снашла и
њега, не само да није мислио о томе како га размрси, него није хтео уопште да зна за однос,

није хтео да зна баш зато што је положај био одвећ страшан, одвећ неприродан.
Откако се вратио из иностранства, Алексије Александров је већ два пута био у
летњиковцу. Једанпут је ручао, други пут је провео вече с гостима, али ниједном није ноћио,
као што је био обичај да чини пређашњих година.

На дан трка Алексије Александрович имао је врло много посла; али, према још ујутру
начињеном распореду дана, реши да после ранијег ручка оде у летњиковац до жене, а одатле

на трке, којима ће присуствовати цео Двор, и на којима треба да буде и он. До жене ће
свратити зато што је решио да је из пристојности посећује једанпут недељно. Осим тога,
требало је тога дана, као обично, предати жени новац за кућевне потребе.
Господарећи као и увек својим мислима, промисливши то и толико о жени, не допусти

својим мислима да се простиру даље на оно што се ње тиче.
Тога јутра Алексије Александрович био је јако заузет. Уочи тога дана грофица Лидија

Ивановна послала му је брошуру чувенога путника по Китају, који се тада налазио у
Петрограду, и молила га у писму да прими путника, човека у сваком погледу занимљивог и
потребног. Алексије Александрович није могао прочитати брошуру синоћ, него ју је довршио
од јутрос. Затим се почеше јављати молиоци, почеше реферати, примања, постављања,
отпуштања, одређивање награда, пензија, плата, па преписка - свакидашњи посао, како га је
називао Алексије Александрович, који одузима тако много времена. Затим дођоше приватни
послови - посета доктора и управитеља имања. Управитељ му није одузео много времена. Он

је само предао Алексију Александровичу потребну суму новаца, и кратак извештај о стању
послова који нису били баш најбољи, пошто је ове године, услед честих путовања,
потрошено више, и зато дошло до дефицита. Али доктор, знаменити петроградски доктор
који је био у пријатељским односима с Алексијем Александровичем, одузе му много
времена. Алексије Александрович није га данас ни очекивао, и био је изненађен његовим

доласком, а још више тиме што је доктор врло пажљиво распитивао Алексија
Александровича о стању његова здравља, прегледао му груди, куцао, опипао јетру. Алексије
Александрович није знао да је његова пријатељица Лидија Ивановна, опазивши да здравље
Алексија Александровича ове године није повољно, молила доктора да оде и прегледа
болесника. »Учините то мене ради«, рекла му је грофица Лидија Ивановна.

- Ја ћу то учинити Русије ради, грофице, - одговори доктор.