Page 198 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 198
XXX
Као по свима местима где се скупљају људи, тако у маленој немачкој бањи куда беху
дошли Шчербацки, беше се извршила као нека кристализација друштва, која сваком његовом
члану одређује опредељено и непроменљиво место. Као што делић воде на хладноћи добија,
одређено и непроменљиво, известан облик снежног кристала, тако би исто свако ново лице,
које би придошло у бању, одмах урастало у своје место.
First Шчербацки zamt gemalin und tohter, [73] и по стану који су заузели, и по имену, и по
познаницима које су у бањи нашли, одмах су се скристалисали у своје одређено и унапред
назначено место.
Те године била је у бањи права немачка firstin, [74] услед чега се кристализација друштва
вршила још енергичније. Кнегиња Шчербацка је имала неодољиву жељу да своју кћер
представи принцези, па је сутрадан и извршила тај обред. Кити се поклони дубоко и
грациозно у својој из Париза порученој врло простој, то јест врло луксузној летњој хаљини.
Принцеза рече »Надам се да ће се руже скоро вратити на ово лепушкасто лице«, и
Шчербацкима се после тога одмах указаше утврђени путеви живота, са којих се више није
могло скретати. Шчербацки се упознаше и са породицом енглеске леди, и са немачком
грофицом и њеним сином, рањеним у последњем рату; и са научником Швеђанином; и са М.
Санут и његовом сестром. Али главно друштво Шчербацких по нужди су састављали:
московска дама Марија Јевгенијевна Ртишчева са својом ћерком, која је Кити била
непријатна стога што је боловала, исто као и она, од љубави; и московски пуковник, кога је
Кити од детињства виђала и знала у мундиру и еполетама, а који је овде, са својим малим
очима, са разголићеним вратом, са шареном вратном марамом, био необично смешан, и
досадан тиме што је тешко било отрести га се. Кад се све то тако утврдило, Кити осети
досаду, утолико више што киез отпутова у Карлобад, а она остаде сама с матером. Њу нису
интересовали они које је познавала; знала је да од њих неће доћи ништа ново. Њена највећа
забава у бањи била је посматрање и нагађање о онима које није познавала. Кити је имала
особину да све људе види у најлешпој светлости, а особито оне које није познавала. И сад,
нагађајући ко је ко, какви су међу њима односи, и какви су то људи, Кити је замишљала
најчудноватије и најлепше карактере, и налазила потврду у својим посматрањима.
Од таквих лица, особито ју је заинтересовала једна девојка, Рускиња, која је допутовала у
бању са болесном руском дамом, са мадам Штал, како су је сви звали. Мадам Штал
припадала је вишем друштву, али је била толико болесна да није могла ходати и појављивала
се у колицима само у лепе дане. Мадам Штал није познавала никог од Руса, али не толико
због болести колико због охолости, како је то кнегиња објашњавала. Рускиња девојка
неговала је госпођу Штал, а осим тога, као што је Кити опазила, дружила се још и са свима