Page 194 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Слажем се, али јуначке игре... - настави он.

У тај мах пустише јахаче, и сви се разговори прекидоше. Алексије Александрович такође
ућута; сви устадоше и погледаше ка реци. Алексија Александровича нису занимале трке, и
зато није гледао на тркаче, него је расејано посматрао гледаоце уморним очима. Поглед му се
заустави на Ани.

Њено лице било је бледо и строго. Она очевидно није видела ништа и никога, осим
једног. Рука јој је грчевито стезала лепезу; Ана није дисала. Муж погледа у њу, па се брзо
окрену и узе загледати друга лица.

»Па ето и ова дама, и све друге су врло узбуђене; то је сасвим природно«, говорио је у
себи Алексије Александрович. Хтео је да не гледа у Ану, али поглед му се нехотице отимао к
њој. Он се опет загледа у то лице старајући се да не чита оно што је тамо било написано, али
је, и против своје воље, са ужасом читао на њему оно што није хтео да зна.

Први пад, пад Кузовљева, на реци, заталаса све гледаоце; али је Алексије Александрович
јасно видео на бледом, радосном лицу Анином да онај кога је она гледала није пао. Кад је,
после, пошто су Махоћин и Вронски прескочили велику баријеру, а други се официр на том

истом месту стрмоглавио и намртво убио, и шум ужаса прошао кроз целу публику - Алексије
Александрович је видео да Ана то није ни опазила, и да је једва схватила о чему се говорило
свуд унаоколо. Он је све чешће и чешће, и са све већом упорношћу гледао у њу. Ана је са
заносом пратила јахање Вронског, кад осети са стране у њу уперени поглед хладних очију
мужа.

Тренутно се обазре, погледа га упитно, лако се намршти, и опет се окрену.

»Ах, не марим«, као да рече њему, и више га не погледа.
Трке су биле несрећне. Од седамнаест официра пало је и угрувало се више од половине.
При крају трке сви су гледаоци били узбуђени, утолико више што је цар био незадовољан.