Page 195 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXIX

Сви су гласно изражавали неодобравање, сви су понављали речи које је неко избацио:
»недостаје само још циркус са лавовима«, и сви су осећали страх; тако да кад је Вронски пао,
и Ана гласно вриснула, нико то није узео за нешто необично. Али се одмах затим на лицу
Анину деси промена која је већ била сасвим неприлична. Ана се избезумила. Почела је да се
кида, као уловљена птица: сад је хтела да устане и да некуда пође; сад се обраћала Бетси.

- Хајдемо, хајдемо - говорила је.

Али Бетси је није чула. Она је разговарала, нагнувши се надоле, са генералом који јој
беше пришао.

Алексије Александрович приђе Ани и учтиво јој понуди руку.
- Хајдемо, ако желите - рече он на француском; али Ана, ослушкујући шта говори генерал,
и не примети мужа.

- Кажу, и он је сломио ногу - говорио је генерал. - То је заиста већ сувише.

Ана не одговори мужу, подиже поглед и упре очи у оно место где је Вронски пао; али то
је било далеко, а беше се окупило толико света да се ништа није могло разабрати. Она спусти
доглед и хтеде да пође, кад у тај час дојури на коњу официр и нешто јављаше цару. Ана се
истури напред, да чује.

- Стиво! Стиво! - довикну она брату.

Али брат је не чу. Она опет хтеде да изиђе.

- Ја вам поново нудим руку, ако хоћете да идете - рече Алексије Александрович
додирнувши њену руку.

Она се с одвратношћу склони у страну и не гледајући му у лице, одговори:
- Не, не, оставите ме, ја ћу остати.

Ана сад виде да од места где је Вронски пао, па кроз круг, трчи официр к павиљону.
Бетси му је махала марамом. Официр донесе извештај; да се јахачу ништа није десило, него
је коњ сломио кичму.

Кад чу то, Ана нагло седе и покри лице лепезом. Алексије Александрович је видео да
плаче, и да не може да се уздржи не само од суза, него ни од јецања које јој је надимало
груди. Алексије Александрович је заклони собом дајући јој времена да се прибере.

- Трећи пут вам нудим руку - рече после неког времена, обраћајући се њој. Ана га је
гледала и није знала шта да каже. Кнегиња Бетси приђе јој у помоћ.

- Немојте, Алексије Александровичу; ја сам довезла Ану, обећала сам и да ћу је вратити -
умеша се Бетси.