Page 201 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXXI

Било је рђаво време, киша је падала цело јутро, и болесници са кишобранима тискали су
се по галерији.

Кити је ишла с мајком и с московским пуковником који се весело шепурио у свом
европском реденготу, купљеном у Франкфурту у радњи за готова одела. Они су ходали једном
страном галерије, трудећи се да избегну Љевина који је ишао другом страном. Варењка, у
загаситој хаљини, у црном шеширу са обореним ободом, ходала је са слепом Францускињом
дуж целе галерије, и увек кад би се срела с Кити, измењале би пријатељске погледе.

- Мама, могу ли разговарати с њом? - рече Кити која је мотрила на своју непознату
пријатељицу и приметила да се она приближује извору, где би се могле срести.

- Па, ако баш толико желиш, ја ћу прво распитати о њој, и прићи ћу јој - одговори мати. -
Шта си то особито нашла у њој? Мора да је дружбеница. Ако хоћеш, ја ћу се упознати са

госпођом Штал. Познавала сам њену belle-soeur [76] - додаде кнегиња охоло дижући главу.

Кити је знала да је кнегињу вређало што госпођа Штал као да избегава да се упозна с
њом. И није даље наваљивала.
- Зачудо, како је љупка! - рече она гледајући Варењку у тренутку кад је пружала чашу
Францускињи. - Погледајте како је сва једноставна и љупка.

- Даве ме ти твоји engouements [77] - рече кнегиња - хајдемо боље натраг - додаде
спазивши Љевина који им је ишао у сусрет са својом дамом и с немачким доктором са којим
је нешто гласно и љутито разговарао.

Окретоше се да пођу натраг, кад одједном чуше не гласан разговор, него вику. Љевин је,
зауставивши се викао, а и доктор је ватрено говорио. Гомила људи се окупила око њих.
Кнегиња с Кити журно оде, а пуковник се умеша у гомилу да види у чему је ствар.

Кроз неколико минута пуковник се врати.

- Шта је било? - упита кнегиња.
- Брука и срамота! - одговори пуковник. - Просто се човек боји да се сретне с Русом у

иностранству. Високи господин завадио се с доктором, изгрдио га зато што га друкчије лечи
него што би требало, и замахнуо штапом на њега. Брука.
- Ах, како је то непријатно! - рече кнегиња.

- А чиме се свршило?

- Срећом, ту се нашла ова... ова у шеширу као печурка. Чини ми се да је Рускиња - рече
пуковник.