Page 272 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 272

XVIII









      Зачуше  се  кораци  и  мушки  глас,  затим  женски  глас  и  смех,  и  одмах  затим  уђоше
  очекивани гости. Сафо Штолц, и сав сјајан од изобилног здравља, младић, такозвани Васка.
  Видело се да му добро пријају крвава говедина, печурке и бургундско вино. Васка се поклони
  дамама и погледа у њих, али само за секунду. Па уђе у салон за Сафом, и прође кроз салон за
  њом, као да је привезан за њу, не спуштајући с ње своје сјајне очи као да је хтео да је поједе.

  Сафо Штолц била је плавојка са црним очима.
      Она  уђе  сићушним,  живахним  корацима,  на  високим  потпетицама  плитких  ципела,  и
  снажно, мушки стеже руке дамама.

      Ана  још  ниједанпут  није  видела  ову  нову  знаменитост,  и  била  је  изненађена  и  њеном
  лепотом, и крајношћу до које је била доведена њена тоалета и смелошћу њеног понашања. На
  глави јој, од њене и туђе нежно - злаћане косе беше начињена фризура висока као скеле, тако

  да јој је глава по величини била равна стасито испупченој и спреда врло изрезано одевеној
  бисти.  Корачала  је  тако  брзо,  да  су  јој  се  при  сваком  покрету  унапред  оцртавали  испод
  хаљине  облици  колена  и  горњих  делова  ногу,  и  да  се  нехотице  наметало  питање:  где  се,
  позади,  у  оној  намештеној  и  заниханој  планини,  стварно  свршава  њено  истинско,  мало  и
  витко тело, тако откривено озго, и тако скривено оздо и позади.

      Бетси похита да је упозна с Аном.

      -  Замислите,  умало  што  нисмо  прегазили  два  војника  -  поче  причати,  намигујући,
  осмејкујући се и одбацујући назад скут хаљине који беше сувише пребацила на једну страну. -
  Возила  сам  се  са  Васком...  Ах,  да,  ви  се  не  познајете.  -  И  рекавши  његово  презиме,  она
  представи младог господина, и поцрвеневши, звучно се насмеја својој погрешци, то јест томе
  што га је пред непознатом дамом назвала Васком. Васка се још једном поклони Ани, али јој
  ништа не рече. Он се окрете Сафи:

      - Изгубили сте опкладу. Стигли смо раније. Изволите платити - говорио је осмејкујући се.

      Сафо се још веселије засмеја.

      - Али не сад - рече она.
      - Свеједно, добићу после.

      - Лепо, лепо. Ах, да! - окрете се она одједном домаћици - баш сам и ја красна... Сасвим
  сам заборавила... Довела сам вам госта. Ево га!

      Неочекивани млади гост, кога је Сафо довела и кога је заборавила, био је међутим тако
  знатан гост, да су, без обзира на његову младост, обе даме устале да га дочекају.

      То је био нови обожавалац Сафе. Он је сад, као и Васка, у стопу ишао за њом.
      Убрзо дођоше кнез Калушски и Лиза Меркалова са Стремовом. Лиза Меркалова била је
   267   268   269   270   271   272   273   274   275   276   277