Page 275 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XIX

Упркос своме на изглед лакомисленом светском животу, Вронски је био човек који је
мрзио неред. Још у раној младости, док је био у корпусу, претрпео је понижење због отказа
када је, запетљавши се нешто, тражио једном новаца у зајам, и отада никад више није
доводио себе у такав положај.

Да би своје ствари увек одржавао у реду, он је, према околностима, чешће или ређе, бар
пет пута годишње гледао да се усами и среди са јасноћом све. Звао је то: пречистити рачуне,

faire la lessive. [104]

Пробудивши се доцкан, сутрадан после трка, Вронски, необријан и неокупан, обуче блузу,
разастре по столу новац, рачуне и писма, приступи послу. Знајући да је Вронски тада бивао
срдит, Петрицки, пробудивши се и спазивши друга за писаћим столом, обуче се полако и
изиђе да му не смета.

Сваки човек, знајући до најмањих ситница сву сложеност услова који га окружују,
нехотице претпоставља да је сложеност тих погодаба, и тешкоће њихових разјашњења, само
његов лични случај. Никако не помишља да су и други људи окружени истом сложеношђу
својих личних погодаба, као и он. Тако је било и с Вронским. И он је, с унутрашњом
охолошћу, и не без основа, мислио да би се сваки други одавно запетљао и био принуђен да

поступи рђаво, кад би се налазио под тако тешким погодбама. Вронски је осећао да баш сад
треба да провери своје рачуне, да рашчисти свој положај, да се не би запетљао.
Прво, и чега се Вронски као најлакшег прихватио, биле су новчане ствари. Пошто исписа

својим ситним рукописом на листићу хартије за писма све што дугује, он сабра, и нађе да је
дужан седамнаест хиљада и неколико стотина, и стотине одбаци ради јасноће. А пошто
срачуна новац и суме с књижице из банке, нађе да му остаје свега хиљада и осам стотина
рубаља; а за неко примање до Нове године није било никаквог изгледа. Прегледавши поново
списак дугова, Вронски га преписа разделивши га на три класе. У прву класу спадали су
дугови које је требало одмах исплатити, или у сваком случају имати готових новаца да би се

могли на први захтев, без једног минута оклевања исплатити. Таквих дуговања било је око
четири хиљаде: хиљаду пет стотина за коња, и две хиљаде пет стотина јамство за младог
друга Вјењевског, који је ту суму у присуству Вронскога изгубио на картама играјући са
једним варалицом у картању. Вронски је још тада хтео да да новац (имао га је при себи), али
Вјењевски и Јашвин навалише да они плате, а не Вронски који није ни играо. Све је то лепо
и красно, али Вронски је знао да у тој прљавој ствари, у којој је он имао учешћа само
утолико што је речима јамчио за Вјењевског, да свакако треба имати тих две хиљаде пет

стотина рубаља, да би их бацио коцкару варалици и престао да има с њим ма какав даљи
разговор. Дакле, по том првом и најглавнијем одељку, требало је имати четири хиљаде