Page 277 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 277
XX
Живот Вронског био је особито срећан по томе што је он имао зборник правила која
несумњиво одређују шта треба а шта не треба радити. Зборник ових правила обухватао је
врло мали круг погодаба, али зато су правила била несумњива, и Вронски, не излазећи никад
из тога круга, никад није ни за тренутак двоумио над извршењем онога што треба. Та су
правила несумњиво наређивала: да треба платити коцкару, а кројачу не; да људи не треба да
лажу, а жене могу; да никога не треба обмањивати, али мужа је допуштено варати; да се
увреде не могу праштати, али да се други може вређати, итд. Сва та правила могла су бити
безумна, рђава, али су била несумњива, и, држећи их се, Вронски је осећао да је спокојан и
да може поносно дићи главу. Тек у последње време, поводом својих односа према Ани,
Вронски је почео да осећа да зборник његових правила није обухватио све погодбе, и у
будућности је предвиђао сумње и тешкоће из којих није налазио излаза.
Његов садашњи однос према Ани и њеном мужу био је за њега прост и јасан. Однос је
био јасно и тачно одређен у зборнику правила којима се он руководио.
Ана је била честита жена, која му је поклонила своју љубав; и он је њу волео, и према
томе је она била за њега жена достојна истог, па и већег поштовања него законита жена. Он
би пре дао да му се одсече рука, него што би допустио себи да је речју, знаком, или чим било
не само увреди, него да јој не укаже оно поштовање на које може рачунати једна жена.
Односи према друштву били су такође јасни. Сви су могли за оно знати, подозревати, али
нико не сме о томе говорити. У противном случају, он је био готов да принуди оне који су
говорили да ћуте, и да поштују непостојећу част жене коју је он волео.
Односи према мужу били су најјаснији. Од онога дана кад је Ана заволела Вронског, он
је једино своје право на њу сматрао као неприкосновено. Муж је био само сувишно лице које
је сметало. Нема сумње, он је био у жалосном положају, али шта се могло радити? Једино на
шта је муж имао право, било је да тражи задовољење с оружјем у руци, а на то је Вронски
био готов од првог тренутка.
Али у последње време појавише се нови унутарњи односи између њега и ње, који су
плашили Вронског својом неодређеношћу. Јуче му је саопштила да је трудна. Он је осетио да
тај извештај, и оно што је она очекивала од њега, захтева нешто што није било потпуно
одређено кодексом правила којима се он руководио у животу. И заиста, он је вешћу био веома
изненађен, и у првом тренутку кад му је она вест саопштила, срце му је дошапнуло захтев:
треба оставити мужа. Он је то Ани и казао, али сад, после размишљања, јасно је видео да би
боље било кад би се прошло без тога; а у исто време, говорећи то у себи, питао се да ли то
није и рђаво.
»Ако сам рекао да остави мужа, то значи, да има да се сједини са мном. Да ли сам ја
