Page 23 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 23

VI









      Кад је Облонски запитао Љевина зашто је управо дошао, Љевин је поцрвенео и наљутио
  се  на  себе  што  је  поцрвенео,  јер  му  није  могао  одговорити:  »Дошао  сам  да  просим  твоју
  свастику«, иако је само зато дошао.

      Љевин и Шчербацки беху старе московске племићке куће, које су увек биле у блиским и
  пријатељским  односима.  Ти  су  се  односи  још  јаче  учврстили  у  време  кад  је  Љевин  био
  студент. Он се био заједно спремао и уписао на универзитет са младим кнезом Шчербацким,
  братом госпођица Доли и Кити. У то време Љевин је често одлазио у кућу Шчербацкима, и
  заљубио  се  у  ту  кућу.  Ма  колико  то  изгледало  чудновато,  али  Константин  Љевин  био  је
  заљубљен  баш  у  кућу,  у  породицу,  а  нарочито  у  женску  половину  породице  Шчербацких.

  Своју мајку Љевин није ни запамтио, а његова једина сестра била је старија од њега, тако да
  је у кући Шчербацких први пут видео стари племићки живот образоване и честите породице,
  којим он није живео, јер је остао оца и мајке. Сви чланови те породице, нарочито женска
  половина, чинили су му се као заклоњени неким тајанственим поетским застором, и он не
  само да у њима није видео никаквих мана, него је био уверен да се иза тога застора, који их

  је  заклањао,  крију  само  узвишени  осећаји  и  свемогућа  савршенства.  Зашто  су  те  три
  госпођице  говориле  једног  дана  енглески,  а  другог  француски;  зашто  су  одређено  време
  наизменце  свирале  на  клавиру,  а  звуци  се  чули  и  горе  код  брата,  где  су  њих  двојица,  као
  студенти,  учили;  зашто  су  долазили  ти  учитељи  француске  књижевности,  музике,  цртања,
  играња;  зашто  су  се  три  госпођице,  у  одређено  време,  у  пратњи  m-lle  Linon  извозиле  у
  кочијама  до  Тверског  булевара,  у  атласним  бундицама  -  Доли  у  дугачкој,  Наталија  у
  полудугачкој,  а  Кити  у  сасвим  краткој,  тако  да  су  јој  се  добро  виделе  лепе  ножице  у

  затегнутим  црвеним  чарапама;  зашто  су  шетале  по  Тверском  булевару  у  пратњи  лакеја  са
  златном кокардом на шеширу - све и много шта што се збивало у том њиховом тајанственом
  свету,  Љевин  није  разумевао,  али  је  знао  да  је  све  што  се  тамо  збива  дивно,  и  био  је
  заљубљен баш у тајанственост тога што се збивало.

      Као студент умало се није заљубио у најстарију, Доли; њу убрзо удадоше за Облонског.
  Затим се поче заљубљивати у другу сестру. Некако је осећао да треба да се заљуби у једну од
  сестара, само није био начисто у коју; али, и Наталија се удаде, за дипломату Љвова, чим је
  почела да излази у друштво. Кити је била још дете кад је Љевин свршио универзитет. Млади
  Шчербацки ступи у морнарицу и удави се у Балтичком мору, Љевин, иако је био пријатељ

  Облонском, поче ређе долазити Шчербацкима. Али када је почетком ове зиме, после годину
  дана дошао са села у Москву и видео се са Шчербацкима, разумео је у коју му је од њих трију
  било суђено да се заљуби.

      Ништа простије, рекло би се, већ да он са својих тридесет и две године, човек од добра
  рода, пре богат него сиромах, запроси кнегињицу Шчербацку; на сву прилику, сви би рекли је
   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28