Page 26 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 26
Вурст чак отворено говори: чим нема осећања, нема ни појма о битисању.
- Напротив, ја кажем - поче Сергије Иванович.
Љевину се у тај мах учини да се они, дошавши најглавнијег, опет удаљују, и одлучи да
професора упита:
- Према томе, кад се моја чула угасе, кад тело умре, онда не може више бити ни бића?
Јетко, и као с неким интелектуалним болом што је прекинут у мислима, професор
погледа тога чудноватог питача који више личи на онога што вуче лађу него на филозофа, па
скрену поглед на Сергија Ивановича, као да га пита: вреди ли ту говорити? Сергије
Иванович, који није говорио ни близу с оном напрегнутошћу и једностраношћу с којима је то
радио професор и у чијој је глави остајало места и да професору одговори, и да у исто време
разуме то просто и природно гледиште са којег је питање било постављено, осмехну се и
рече:
- Још немамо права да решавамо то питање.
- Немамо података - потврди професор, и настави своје доказивање. - Не - говорио је - ја
само истичем: ако осећању, као што вели Припасов, служи као подлога утисак онда морамо
строго разликовати та два појма.
Љевин није више слушао, чекао је само да професор оде.