Page 25 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

VII

Љевин је стигао јутарњим возом у Москву и одсео код свога старијег брата по мајци,
Кознишова. Пошто се пресвукао, ушао је брату у кабинет, у намери да му одмах исприча
зашто је дошао, и да га упита за савет; али брат није био сам. Код њега се нашао познати
професор филозофије, који је из Харкова допутовао да изглади некакав неспоразум поникао
међу њима у једном важном филозофском питању. Професор се ватрено борио против

материјалиста, а Сергије Кознишов пажљиво је пратио ту полемику, и кад је прочитао
последњи професоров чланак, саопштио му је у писму неке замерке, пребацујући му да је
постао одвећ попустљив према материјалистима. И професор одмах допутова да се објасне.

Говорило се о теми [9] која је онда била у моди: има ли границе између психичких и
физиолошких појава у људској делатности, и где је та граница?

Сергије Иванович дочека брата са својим љубазним и осмејком са којим је дочекивао
свакога, представи га професору и настави разговор.
Омален човек у наочарима, жут у лицу, ниска чела, прекиде за тренутак разговор да се
поздрави, и настави онда говор не обраћајући пажњу на Љевина. Љевин седе, очекујући да

професор оде, али га убрзо заинтересова предмет о којем су говорили.
[10]
Љевин је наилазио у часописима на чланке о којима се сад ту говорило, читао их и
интересовао се њима, јер су писци у развијали основе природних наука, које су Љевину,
природњаку по струци, биле познате; само што он научне закључке о човекову пореклу од
животиње, о рефлексима, о биологији и социологији никад није доводио у везу с питањима о

значају који живот и смрт имају за њега самога, питања која су му у последње време чешће
долазила на памет.

Слушајући њихов разговор, запазио је да они везују научна питања са интимно човечним
питањима, и неколико пута су се већ готово дотакли били тих питања, али увек, чим би, како
се чинило, дошли близу најважнијем, одмах би се опет удаљавали и поново се удубљивали у
област финих подела, условних погодаба, цитата, наговештаја, позивања на ауторитете, тако
да је он, Љевин, једва разумевао о чему говоре.

- Не могу допустити - рече Сергије Иванович са урођеном му јасношћу и разговетношћу у

изражавању и са елеганцијом дикције - ни у ком случају се не могу сложити с Кајсом [11] , да
све моје представе о спољашњем свету долазе од утисака. Најосновнији појам о битисању
нисам добио путем осећања; и немамо ни нарочитог органа помоћу којег бисмо дошли до
тога појма.

- Јест, али они - Вурст и Кнауст, и Припасов - они ће вам одговорити да ваше сазнање о
битисању потиче из укупности свих осећања, да је то сазнање, дакле, резултат осећања.