Page 291 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXIV

Ноћ проведена на пласту није прошла узалуд за Љевина; газдинство какво је он водио,
постаде му немило, и изгуби за њега сваки интерес.

Без обзира на одличну жетву, никад није било, или се бар њему никад није чинило да је
било толико незгода и толико непријатељских односа између њега и сељака, као ове године,
а узрок тих незгода и тога непријатељства био му је сад потпуно јасан. Лепота коју је
налазио у самом раду, зближавање услед тога са сељацима, завист коју је осетио према њима,
према њиховом животу, жеља да уђе у тај живот која те ноћи већ није више била празно
маштање, него намера, о чијем је извршењу он размишљао - све је то тако изменило његов
поглед на заведено газдинство, да никако више није могао да нађе у њему пређашње

интересовање, и није могао да не уочи непријатан свој однос према радницима, који је и био
основ целој ствари. Чопори напредних крава, као што је била Пава, све нагнојене и пооране
њиве, девет равних поља са оградом од шибља, двадесет десетина дубоко заораног ђубрета,
сејалице, итд. - све би то било дивно кад би то радио он сам, или с друговима, људима који
саосећају с њим. Међутим, он је сад видео његов писмени рад о сеоском газдинству, у којем

је главни елеменат морао бити радник, много му је у томе помогао, он је сад јасно видео да
газдинство које води није друго до једна сурова и упорна борба између њега и радника, где на
једној страни, на његовој страни, стоји стална напрегнута тежња да се све преради по
најбољем обрасцу, а на другој пак страни стоји природан ред ствари. И у тој борби, видео је,
да се при највећем напору с његове стране, а без икаквог усиљавања, штавише и без намере с
друге стране - постизавало само то да газдинство није напредовало ни на једној од двеју
страна, и да су се сасвим узалудно квариле дивне справе, дивна стока и земља. А што је

главно, не само да се потпуно узалудно трошила енергија употребљена на тај посао, него, он
није могао не осетити то сад кад је смисао његовог газдинства постао за њега јасан, да је
циљ његове енергије био врло недостојан. У чему је била суштина те борбе? Он је чувао
сваку своју пару а није ни могло бити друкчије, јер, требало би само да му ослаби енергија, и
он већ не би имао довољно новаца да исплаћује раднике, а они су настојали само на том да
раде мирно и пријатно то јест, онако како су навикли. У његовом је интересу било: да сваки

радник уради што може више, а уз то да пази на рад, да се стара да не сломије ветрењачу,
коњске грабуље, млатилицу, и да размишља о ономе шта ради; радник пак хоће да ради што
може пријатније, да се одмара, и што је главно, да ради безбрижно, несвесно, не
размишљајући. Овога лета Љевин је то видео на сваком кораку. Послао их је да покосе
детелину за сено, и да при том бирају ону лошију, која је прорасла травом и пелином, те не
би била добра за семе - а они су косили све одреда, и најбољу за семе детелину правдајући се
да је тако наредио надзорник, и тешећи Љевина да ће сено бити одлично; али он је знао да је

тако рађено само зато што је ту детелину било лакше косити. Послао их је са справом за