Page 290 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

толико поштујем, или презирем, једно или друго... поштујем вашу прошлост, и презирем
садашњост... да сам далеко од интерпретације коју ви дајете; мојим речима. Ана уздахну и
обори главу.

- Уосталом не разумем како се може са толико независности колико је ви имате - настави
он љутито - говорити мужу отворено о својој неверности, и не налазити у томе ничега за
осуду, кад чини ми се, налазите да је за осуду испуњавање жениних обавеза према мужу?

- Алексије Александровичу! Шта хоћете од мене?

- Хоћу да не сретам тога човека овде, и да се ви понашате тако да вас ни свет ни послуга
не могу окривљавати... да се не виђате с њим. Чини ми се да то није много. А зато ћете
уживати сва права поштене жене иако не испуњавате њене дужности. Та је све што имам да
вам кажем. А сад је време да идем. Данас, нећу ручати код куће. - Он устаде и упути се
вратима.

Ана такође устаде. Он, поклонивши се ћутке, пропусти је напред.