Page 298 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

што лепше и веселије проведе време.

Да Љевин није имао особину да људе оцењује са најбоље стране, карактер Свијажског не
би за њега представљао никакво питање ни тешкоће; он би у себи рекао: »будала, или
мизерија«, и све би било јасно. Али он није могао рећи будала, зато што је Свијажски,
несумњиво, био не само веома уман него и врло образован човек, и који необично природно
носи своје образовање. Није било предмета који он не би знао; али је своје знање показивао
само онда кад би на то био приморан. Још мање би Љевин за њега могао рећи да је мизерија;
зато што је Свијажски, несумњиво, био поштен, добар и уман човек, који је весело, живахно

и стално радио свој посао, био високо цењен од свију који су га окружавали, а већ сигурно да
никад није свесно учинио, нити могао учинити, ма шта рђаво.

Љевин се трудио да га разуме, али га није могао разумети, и увек је као на живу загонетку
гледао на његов живот.
Они су врло лепо живели, и стога је Љевин допуштао себи да испитује Свијажског, да иде

до саме основице његовог погледа на живот; али увек узалуд. Сваки пут, кад се Љевин трудио
да проникне даље од свима отвореног предсобља Свијажскова ума, он је опажао да се
Свијажски помало збуњује; једва приметан страх изражавао се у његовом погледу, као да се
боји да ће га Љевин разумети - и онда би давао добродушан и весео отпор.

Сад, после свега разочарања у газдинству, Љевин је са особитим задовољством дошао да
посети Свијажског. Остављајући по страни како на њега пријатно дејствује изглед ових
голубова, срећних, задовољних собом и свачим, и изглед њиховог лепо уређеног гнезда,
Љевин, осећајући се незадовољан својим животом, желео је да рашчепрка ону тајну у
Свијажском која је њему давала такву јасност, одређеност и веселост у животу. Осим тога,
Љевин је знао да ће код Свијажског видети суседе спахије, са којима је веома желео да

поразговара о газдинствима, да чује о жетви, о надничарима, итд., што се, Љевин је то знао,
сматрало за нешто врло ниско, али што је за њега сад било врло важно. »То можда није важно
у земљи с крепосним правом, или није важно у Енглеској. У оба случаја, услови су одређени.
Али код нас, сада, кад се све испретурало, и тек почело да се уређује, питање о томе како ће
се ти услови сложити, једно је од најважнијих питања у Русији«, мислио је Љевин.

Лов је испао горе него што је Љевин очекивао. Ритови осушени, крупних шљука уопште
није било. Шврљао је целога дана и донео само три комада, али је зато, као и увек, донео из
лова одличан апетит, одлично расположење, и оно надражено умно стање које је увек
пратило његова јака физичка кретања. И у лову, када, како се чинило, ни о чему није мислио,

мало - мало па би се тек опет сетио старца са његовом породицом; и тај утисак као да је
захтевао не само пажњу према себи, него и одгонетку нечега што је с њим било у вези.

Увече, за време чаја, у присуству двојице спахија који беху дошли због неких
старатељских послова, поче онај врло занимљив разговор који је Љевин очекивао.
Љевин је седео за столом поред домаћице, и морао је разговарати и с њом и са свастиком

која је седела према њему. Домаћица је била плавојка, округла лица и малог раста, сва сјајна
од осмејака и рупица на образима. Љевин се старао да преко ње дође до решења оне за њега
важне загонетке коју је представљао њен муж; али није имао потпуну слободу мисли, јер му
је било мучно, непријатно. Било му је непријатно зато што је према њему седела свастика у
особитој, како му се чинило због њега обученој хаљини, са особитим, у облику трапеза
изрезаним отвором на белим грудима; тај четвороугаони изрез, без обзира на то што су груди