Page 301 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Свијажски погледа у Љевина насмејаним очима, и чак му даде једва приметан подругљив
знак; али Љевин није налазио ничега смешног у спахијиним речима, он их је боље разумевао
него Свијажски. Много шта од онога што је даље говорио спахија, доказујући зашто је
еманципација упропастила Русију, учинило се Љевину као врло тачно, и за њега ново и

неоспорно. Спахија је очевидно казивао своју властиту мисао - што се тако ретко дешава -
мисао до које није дошао само из жеље да чим било забави докони ум, него мисао која је
израсла из погодаба његовог живота, коју је он однеговао у својој сеоској усамљености, и са
свих страна претресао.

- Ствар је, као што видите, у томе да се сваки прогрес врши и помоћу власти - говорио је
он очевидно желећи да покаже да ни он није без образовања. - Узмите реформе Петра,
Катарине, Александра. Узмите европску историју. Све већи прогрес у земљорадњи. Рецимо,
кромпир - и кромпир је код нас уведен силом. Па и ралицом нису увек орали. И њу су увели,
можебити, за време обласних кнежева, али је насигурно уведена силом. Сада пак, у наше

време, ми, спахије, водимо своје газдинство са усавршавањима; сушнице, ветрењаче, превоз
ђубрета, свакојака оруђа, и све смо то ми уводили својом влашћу; сељаци су се у прво време
противили, а после су почели да нас подражавају. Сад пак, кад је укинуто ропство, одузета
нам је власт, те се и наше газдинство, подигнуто до високог степена, морало спустити до
дивљег првобитног стања. Тако ја разумем.

- Али - зашто? Ако је газдинство рационално, ви ћете га помоћу најма успешно водити -
рече Свијажски.

- Власти нема! Са каквом снагом да га водим, питам вас?
»А, ту смо - радничка снага, главни елеменат газдинства«, помисли Љевин.

- Радничком снагом.

- Радници неће да раде добро, и добрим справама. Наш радник зна само једно - да се
напије као свиња и да, пијан, поквари све што му дате. Напојиће уморне коње, искидаће нове
и добре амове, скинуће шину са точка и попиће је, пустиће клин у вршалицу само да је
сломије. Одвратно му је да гледа све што није по његовом. Због тога је и пао ниво
газдинства. Земља је запуштена, обрасла пеленом или раздата сељацима, и где се некад

производио милион, сад се производи стотина хиљада четвртина; [110] опште богатство је
опало. Могло се учинити што је учињено, али с рачуном...

И он поче да развија свој план ослобођења сељака, при којем би биле отклоњене ове
незгоде.

Љевина то није занимало; али кад спахија заврши, Љевин се врати на његову прву
поставку, и рече, обраћајући се Свијажскоме и старајући се да га изазове да каже своје
озбиљно мишљење:

- То, да се ниво газдинства спушта, и да с нашим односима према радницима није
могућно пробитачно водити рационално газдинство, цела је истина - рече он.

- Ја не мислим тако - озбиљно одговори Свијажски - ја видим само да ми не умемо
водити газдинство; и видим да, напротив реченоме, газдинство које смо водили за време
сељачког ропства, не само да није било високог ранга, него је било сувише ниског ранга. Ми
немамо ни машина, ни добре теглеће стоке, ни добре управе, нити умемо да рачунамо.

Запитајте неког домаћина, неће знати да вам каже шта је за њега корисно а шта није.