Page 302 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Италијанско књиговодство - рече иронично спахија. - Ма како да рачунаш, ако ти је све
покварено, користи нема.

- Како покварено? Сломиће вашу тричаву млатилицу и вашу руску млатачу; а моју парну
млатилицу неће сломити. Руског коњића - како оно беше? сој што се тегли за реп, могу вам
[111]
упропастити; али уведите першероне, или бар бићуке, њих неће упропастити. И тако све.
Ми треба јаче да подижемо газдинство.

- Кад би се имало с чим, Николају Ивановичу! Вама је лако, а ја, сина на универзитету
издржавај, другу децу по гимназијама школуј - како онда да купим першероне?
- За то су банке.

- Да и последње што имам продаду на добош? Хвала лепо!

- Ја се не слажем с тим да је потребно, и да се може још подићи ниво газдинства - рече
Љевин. - Ја се бавим тиме, и имам средстава, па ипак не могу ништа да учиним. Не знам
коме су корисне банке. Ја бар, у што год сам трошио иовац у свом газдинству, увек сам био на
штети: стока - штета, машина - штета.

- То је цела истина - насмејавши се од задовољства потврди спахија са седим брковима.

- И не само ја - настави Љевин - могу се позвати на све привреднике који воде
рационално газдинство; сви, са ретким изузецима, воде послове са штетом. Дела, реците ми,
је ли ваше газдинство уносно? - додаде Љевин, и одмах опази у Свијажсковом погледу онај
тренутни израз страха који је увек опажао кад је хтео да проникне даље од предсобља ума
његова.

Осим тога, ово Љевиново питање није било баш добронамерно. За време чаја домаћица
му је испричала да су овога лета позвали из Москве једног Немца, зналца књиговодства, који

је за пет стотина рубаља награде прегледао »њихово газдинство, и нашао да оно доноси
штету од три хиљаде рубаља и нешто преко тога. Није се сећала колико баш преко три
хиљаде, али Немац је, чини се, израчунао све до последње паре.
При помену о уносности Свијажскова газдинства спахија се осмехну, очевидно знајући

какву добит може имати његов сусед и предводник племства.
- Може бити да није уносно - одговори Свијажски. - Али то онда доказује или да сам ја

рђав привредник, или да траћим капитал да бих добио већу ренту.
- Ах, рента! - престрашено викну Љевин. - Може бити да ренте има у Европи, где је земља
постала боља услед труда уложеног у њу; али код нас земља постаје гора уколико се више
ради, тј. испости се, и према томе не даје ренту.

- Како да нема ренте? То је закон.

- Ми смо ван закона: рента нама ништа не објашњава, напротив, замршује. Него, реците
ми како наука о ренти може бити...

- Хоћете ли кисела млека? Маша, пошаљи нам кисела млека или малине - обрати се
домаћин жени. - Ове године се малине изванредно дуго држе.

У пријатнијем душевном расположењу Свијажски устаде, одмаче се, очевидно мислећи да
је разговор завршен баш на оном месту где се Љевину чинило да је тек отпочињао.

Оставши без саговорника, Љевин настави разговор са спахијом старајући се да му докаже