Page 303 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

како све тешкоће долазе отуда што нећемо да знамо особине и навике наших радника; али
спахија, као и сви људи који независно и усамљено размишљају, тешко је поимао туђу мисао,
и био особито пристрастан према својој. Он је остајао при томе да је руски сељак свиња и
да воли свињарију, и, да би могао бити изведен из свињарије, потребна је власт, а ње нема;

потребна је батина, а ми смо постали тако либерални да смо одједном заменили
хиљадугодишњу батину некаквим адвокатима и затворима, где неваљале и смрдљиве сељаке
хране добром чорбом и израчунавају им ваздушну кубатуру.
- По чему ви мислите - говорио је Љевин и гледао да се врати на питање - да се не може

наћи однос према радничкој снази такав при којем би рад постао продуктиван?
- Никада то код Руса неће бити! Нема власти! - одговори спахија.

- А како се нове погодбе могу наћи? - рече Свијажски пошто поједе кисело млеко, запали
цигару, и приђе опет онима што расправљаху.

- Сви могућни односи према радничкој снази одређени су и, изучени - рече он. - Остатак
варварства: првобитна задруга са општим јамством, распада се сама по себи; ропство је
укинуто; остаје само слободан рад, а његови су облици одређени и готови, треба их само

узимати. Најамник, надничар, закупац - то вам је све.
- Али Европа није задовољна - тим облицима.

- Није задовољна и тражи нове. И наћи ће их свакако.

- Па ја о томе не говорим - одговори Љевин. - Зашто да и ми од своје стране не
потражимо?
- Зато што би то било исто као и поново измишљати како да се изгради железница. Она је

готова, измишљена.
- А ако за нас оно измишљено није подесно, ако је глупо? - рече Љевин.

И он опет опази израз страха у Свијажсковим очима.

- Да, ми капама хватамо, ми смо нашли оно што Европа тражи! Све ја то знам, али,
опростите, знате ли ви шта је све Европи урађено у смислу радничког питања?

- Не, слабо.

- То питање занима данас најбоље умове у Европи. Шулце - Деличевсков правац [112] ...
Затим сва огромна књижевност о радничком питању најлибералнијег Ласаловог

правца [113] ... Милхаузенско уређење [114] - то је већ факт, ви сигурно знате.

- Знам нешто, али врло нејасно.

- Ви само тако кажете, а сигурно знате исто толико колико и ја. Ја, разуме се, нисам
професор социологије, али ме је то занимало, и ако сад и вас занима, позабавите се тим
питањем.
- А до чега су сви они дошли?

- Опростите...

Спахије устадоше, а Свијажски пође да испрати госте; и тако опет заустави Љевина у
његовој незгодној навици да завирује у оно што је иза предсобља Свијажскова ума.