Page 320 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 320

I









      Карењини, муж и жена, живели су и даље у једној кући, виђали су се сваки дан, али су
  били потпуно туђи једно другоме. Алексије Александрович поставио је за правило да сваког
  дана виђа жену, како послуга не би имала права да чини претпоставке, али је избегавао да
  руча  код  куће.  Вронски  никако  није  долазио  у  кућу  Алексија  Александровича,  али  се  Ана
  виђала с њим ван куће, и муж је то знао.

      Положај је био мучан за све троје, и нико од њих не би био у стању да проживи цигло
  један  дан  у  томе  положају,  да  није  очекивао  да  ће  се  он  изменити,  и  да  је  ово  само
  привремена  жалосна  тешкоћа  која  ће  проћи.  Алексије  Александрович  очекивао  је  да  та
  љубавна страст прође, као што и све друго пролази; да ће се онда све заборавити, и његово

  име остати неосрамоћено. Ана, од које је зависио овај положај и за коју је он био најтежи,
  подносила га је зато што је не само очекивала, него и тврдо била уверена да ће се све то, и то
  врло  брзо,  расплести  и  објаснити.  Она  никако  није  знала  шта  је  то  што  ће  расплести
  положај, али је тврдо веровала да ће то нешто доћи сад врло брзо. Вронски и нехотице јој се
  потчињавајући, такође је очекивао нешто од њега независно, што мора уклонити све тешкоће.

      Усред зиме, Вронски је врло досадно провео једну недељу дана. Био је одређен да прати
  неког  страног  принца  који  је  допутовао  у  Петроград,  и  да  му  показује  знаменитости
  Петрограда. Вронски, сам по себи личан човек, а вешт уједно да се држи достојанствено -
  учтиво и да се како треба опходи с таквим лицима, из тих разлога је и био одређен да прати

  принца. Али дужност његова чинила му се врло тешка. Принц није желео да пропусти ништа
  о чему би га могли упитати код куће: је ли то и то видео у Русији? а сам је желео, уколико је
  могућно, да окуша руска задовољства. Вронски је имао да му буде вођ и у једном и у другом.
  Пре  подне  су  ишли  да  разгледају  знаменитости;  увече  су  учествовали  у  народним
  задовољствима.  Принц  је  био,  чак  и  за  принчеве,  необично  здрав;  гимнастиком  и  добром

  негом тела развио је у себи такву снагу да је, без обзира на сувишна задовољства којима се
  одавао, остајао свеж као велики, зелен, гладак холандски краставац. Принц је много путовао,
  и  налазио  да  се  једна  од  главних  користи  садашње  лакоће  саобраћаја  састоји  у
  приступачности ка народним задовољствима. Био је у Шпанији, и тамо приређивао серенаде
  и  зближио  се  са  Шпањолком  која  је  свирала  на  мандолини.  У  Швајцарској  је  убио

  гемзу  [120]  .  У  Енглеској  је  јахао  у  црвеном  фраку  преко  плотова,  и  за  опкладу  убио  две
  стотине фазана. У Турској је био у харему; у Индији је путовао на слону; и сад, у Русији, хтео
  је да опроба сва руска задовољства.

      Вронски, који је био уз њега постављен као неки главни церемонијар, имао је доста муке
  око распореда свих руских задовољстава која су разна лица предлагала принцу. На програму
  су били и тркачки коњи, и руске палачинке, и лов на медведе, и тројке, и Цигани, и пијанке
  са руским разбијањем посуђа. Принц је са необичном лакоћом усвојио руски дух, разбијао
   315   316   317   318   319   320   321   322   323   324   325