Page 321 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 321

служавнике са посуђем, стављао Циганку себи у крило, и чинило се као да пита: шта има
  још, зар се само у овоме састоји руски дух?

      У самој пак ствари, од свих руских задовољстава принцу су се највише свиђале француске
  глумице, балерине, и шампањ са белим печатом. Вронски је навикао на принчеве, али - да ли
  због тога што се он сам у последње време променио, или од сувише велике близине с овим
  принцем - та недеља била му је врло тешка. Целе недеље, без престанка, осећао се као човек
  који се нашао са опасним лудаком, боји се лудака, и у исто време, због близине с њим, боји
  се и за свој ум. Вронски је непрестано осећао потребу да тон строге службене учтивости ни

  за један секунд не попусти код њега, како не би дошло до тога да буде увређен. Начин на који
  се принц опходио са лицима која су се, на велико чуђење Вронског, из петних жила упињала
  да му пруже руска задовољства, био је презрив. Његов суд о руском женскињу, које је желео
  да проучи, више је пута приморао Вронског да поцрвенн од негодовања. Главни пак узрок
  због чега је принц био особито тежак Вронском, био је у томе што је Вронски и нехотице

  видео у њему самога себе. А што је видео у том огледалу, није ласкало његовом частољубљу.
  То је био врло глуп, врло самоуверен, врло здрав, и врло чист човек, и ништа више. Принц је
  био  џентлмен  -  то  је  истина,  Вронски  то  није  могао  одрицати.  Био  је  одмерен  и
  достојанствен са вишима, слободан и једноставан у опхођењу са себи равнима, и презриво
  добродушан са нижима. Вронски је и сам био такав, и сматрао то за високу особииу; али
  када је он сад у односу према принцу био нижи, презриво добродушни однос принца према
  њему јако га је бунио.

      »Не говече, већ глупа говедина! Да ли је могућно да сам и ја такав?« мислио је Вронски.

      Било како му драго, тек, кад се седмог дана опростио с принцем пред његов одлазак у
  Москву, и кад му је принц захвалио, био је срећан што се избавио и незгодног положаја и
  непријатног огледала. Опростио се с принцем на станици, при повратку из лова на медведе,
  где су целе ноћи била приказивана руска јунаштва.
   316   317   318   319   320   321   322   323   324   325   326