Page 353 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 353
- Ја и он смо велики пријатељи. Ја га врло добро познајем. Прошле зиме, убрзо после
онога... кад сте били код нас - рече она с осмејком који је изражавао кривицу и у исто време
поверење - сва Долина деца су се разболела од шарлаха. Он некако сврати к Доли. И, шта
мислите - говорила је она шапатом - толико му је било жао ње, да је остао, и почео јој
помагати у неговању деце. Јест, три недеље је проживео код њих у кући, и као дадиља ишао
за децом.
- Ја причам Константину Дмитричу о Туровцину, за време шарлаха - рече она нагнувши се
сестри.
- Да, необичан, диван човек! - рече Доли смешећи се кротко и погледавши у Туровцина
који је осећао да се о њему говори. Љевин још једанпут погледа у Туровцина, и зачуди се како
није раније познао сву красоту тога човека.
- Опростите, опростите, никад више нећу рђаво мислити о људима! - весело рече он, и
искрено каза оно што је тад осећао.
