Page 351 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

тим да онај ко врши какву било дужност, поротника, одборника, телеграфисте, врши обавезу.
И према томе тачније би било изразити се: да жене траже обавезе, а то је сасвим законито. И
може се само подржавати њихова жеља да помогну општем мушком раду.

- Сасвим тачно - потврди Алексије Александрович. - Питање се, мислим, састоји само у
томе: да ли су оне способне за те обавезе.

- Вероватно да ће бити врло способне - уметну Степан Аркадијевич - кад буду
образованије. Ми то видимо...

- А пословица? - рече кнез, давно ослушкујући разговор и светлећи својим сићушним,
подругљивим очима - пред кћерима се сме рећи: дуга коса...
- Исто су тако мислили о црнцима пре њиховог ослобођења! - љутито рече Песцов.

- Ја налазим само да је врло чудновато што жене траже нове обавезе - рече Сергије
Иванович - док, на несрећу, видимо да их мушкарци обично избегавају.

- Обавезе су скопчане с правима; власт, новац, почасти - то је оно што траже жене - рече
Песцов.

- То је исто кад бих ја тражио право да будем дојкиња, и љутио се што женама плаћају, а
мени не - рече стари кнез.

Туровцин се грохотом насмеја, а Сергије Иванович зажали што није он то казао. Чак се и
Алексије Александрович осмехну.

- Да, али мушкарац не може дојити децу - рече Песцов, - а жена...

- Није тако! Енглез онај отхранио је на броду своје дете - рече стари кнез допуштајући
себи слободу разговора пред кћерима.
- Колико је таквих Енглеза, толико ће бити и жена чиновника - рече Сергије Иванович.

- Лепо, али шта да ради девојка која нема породице? - заузе се Степан Аркадијевич
сећајући се Чибисове коју је све време имао у виду, и зато одобравао Песцову и подржавао га.

- Ако се добро претресе историја те девојке, обично се налази да је та девојка оставила
породицу, или своју, или сестрину, где би могла имати свог женског посла - неочекивано
ступивши у разговр рече Дарја Александровна, вероватно досећајући се на коју је девојку
мислио Степан Аркадијевич.

- Али ми смо за принцип, за идеал! - звучним басом одговори Песцов. - Жена хоће да има
право да буде независна, образована. Она је стешњена, угњетена убеђењем да је то немогуће.

- А ја сам стешњен и угњетен тиме што ме не примају за дојкињу у материнском дому -
рече опет стари кнез, на велику радост Туровцина који од смеха испусти у сос дебљи крај
шпаргле.