Page 645 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XVII

Ствари Степана Аркадијевича стајале су рђаво.

Новац за две трећине шуме био је већ потрошен и, уз одбитак десет процената, Степан
Аркадијевич беше изузео од купца готово и целу последњу трећину унапред. Купац не хтеде
више ништа да исплаћује, тим пре што Дарја Александровна, те зиме, отворено изјави право
на своју имовину, и одби да потпише уговор о пријему новца за последњу трећину шуме.
Плата Степана Аркадијевича ишла је цела на домаће трошкове и на исплату ситних
неодложних подужица. Новац беше потпуно пресушио.

То је било непријатно, незгодно и није се могло тако оставити, по мишљењу Степана
Аркадијевича. Узрок свему томе, по његовом схватању, био је у томе што је примао одвећ
малу плату. Место које је заузимао било је добро пре пет година, али сад не више. Петров,
као директор банке, примао је дванаест хиљада; Свентицки, као члан осигуравајућег

друштва, седамнаест хиљада; Мићин, оснивалац банке, примао је педесет хиљада. »Ја сам,
очигледно, заспао и мене су заборавили«, мислио је у себи Степан Аркадијевцч. И поче да
ослушкује, да мерка, и при крају зиме баци око на једно врло добро место, и започе јуриш на
њега прво из Москве, преко тетака, ујака и пријатеља, а затим, кад је ствар сазрела, крену у
пролеће сам у Петроград. То је било једно од оних места којих, у свим размерама, почевши од
хиљаду па до педесет хиљада годишње плате, беше сад више него што их је раније било,
једно од топлих, митом богатих места; то је било место члана комисије Сједињене агенције

за кредит и зајам јужних железница и банковних установа.
То место, као и сва слична места, изискивало је тако огромно знање и рад да би их тешко

било сјединити у једном човеку. А како нема човека који би сва та својства сједињавао у
себи, онда је ипак боље да то место заузме поштен, неголи непоштен човек. А Степан
Аркадијевич био је не само човек поштен (без нагласка), него је био поштен човек (са
нагласком), у оном нарочитом смислу који у Москви има ова реч кад се говори: поштен
радник, поштен књижевник, поштен часопис, поштена установа, поштен правац, и који
означава не само то да човек или установа нису непоштени, него и то да су способни да у
згодном случају боцну владу. Степан Аркадијевич кретао се у Москви у оним круговима у

којима је била уобичајена та реч, сматрао се тамо као поштен човек, и према томе имао више
него други право на оно место.

То место је доносило годишње од седам до десет хиљада, а Облонски га је могао заузети
не напуштајући своју државну службу. Место је зависило од два министра, од једне даме, и
двојице Јевреја, и све те људе, иако су већ били припремљени, требало је ипак да Степан
Аркадијевич посети у Петрограду. Осим тога, Степан Аркадијевич је обећао сестри Ани да
ће свим силама радити да добије од Карењина одлучан одговор о разводу. Измоли дакле од
Дарје Александровне педесет рубаља, и отпутова у Петроград.