Page 646 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Седећи у Карењинову кабинету и слушајући његов приказ о узроцима рђавог стања руских
финансија, Степан Аркадијевич очекиваше тренутак кад ће он свршити, па да отпочне

разговор о својој ствари и о Ани.
- Јест, то је врло тачно - рече, кад Алексије Александрович скиде pince - nez, без чега није
могао читати, и упитно погледа у бившег шурака - то је врло тачно у појединостима, али,

ипак, принцип нашег времена је - слобода.
- Да, али ја истичем други принцип, који обухвата принцип слободе - рече Алексије

Александрович, наглашавајући реч »обухвата« и опет мећући pince - nez да поново прочита
слушаоцу место где је тачно то било речено.
И прелиставши лепо написан рукопис са великим празнинама са стране, Алексије

Александрович понова прочита оно убедљиво место.
- Ја нећу протекционашки систем - не због користи приватних људи, већ ради општег

добра, подједнаког добра и за више и за ниже класе - говорио је он гледајући преко pince - nez
у Облонског. - Али они то не могу да разумеју, они су заузети само личним интересима и
заносе се фразама.

Степан Аркадијевич је знао: кад Карењин почне говорити о ономе шта раде и мисле они,
они који неће да усвоје његове пројекте, и који су узрок свега зла у Русији, да је тада већ
близу крај, и стога се радо одрече принципа слободе, и потпуно се сложи с Карењином.
Алексије Александрович ућута, замишљено прелиставајући свој рукопис.

- Ах, збиља - рече Степан Аркадијевич - хтео сам да те замолим да у згодном случају, кад
се видиш с Поморским, кажеш му коју реч о томе како бих ја веома желео да заузмем
новоотворено место члана комисије Сједињене агенције за кредит и зајам јужних
железница. - Степан Аркадијевич беше већ навикао на назив овога места, тако блиског
његовом срцу, да га је, не грешећи, брзо изговарао.

Алексије Александрович упита у чему се састојао рад те нове комисије, и замисли се.
Премишљао је да ли у раду те комисије нема нечега противног његовим пројектима. Али
како је рад ове нове установе био врло сложен, и његови пројекти обухватали врло велику

област, није могао у брзини да доведе у склад то двоје, и скидајући pince-nez рече:
- Без сумње, могу му рећи; али зашто ти управо желиш да заузмеш то место?

- Плата је добра, до девет хиљада, а моја средства...

- Девет хиљада - понови Алексије Александрович и намршти се. Велика цифра ове плате
подсети га да је, с те стране намеравана делатност Степана Аркадијевича противна главном
смислу његових пројеката, који су увек нагињали штедњи.

- Ја налазим, а написао сам и реферат о томе, да су у наше време те огромне плате знаци
[275]
лажне економске assiette нашег управљања.
- А како би било по твоме? - рече Степан Аркадијевич. - Рецимо, директор банке прима
десет хиљада, и он заслужује толико. Или, инжењер прима двадесет хиљада. Животан посао,

има и да ради! Зар не?
- Ја мислим да је плата плаћање за робу, а роба мора да подлежи закону тражње и понуде.

Ако пак одређивање плате одступа од тога закона, као, на пример, кад видим да излазе са
факултета два инжењера са подједнаким знањем и способностима, а један прима четрдесет