Page 665 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXIV

- Је ли било весело? - упита га са кротким изразом кривца на лицу, излазећи му у сусрет.

- Као обично - одговори он, разумевши одмах, по једном погледу у њу, да се она налази у
једном од њених добрих расположења. Он је већ навикао на ове прелазе, и сад му се особито
радовао, јер је и сам био у најлепшем расположењу.
- Шта видим! Е, ово је добро! - рече показујући на сандуке у предсобљу.

- Да, треба ићи. Излазила сам да се провозам, и било је тако пријатно да ми се прохтело
на село. Тебе, је ли, ништа не задржава?

- Само то једино желим. Сад ћу доћи, разговараћемо, само да се пресвучем. Нареди да се
донесе чај.

И пође у свој кабинет.

Било је нечега увредљивог у ономе кад је казао:
»Е, ово је добро«, као што се говори детету кад престане да се јогуни; а још увредљивија
је била супротност између његовог самопоузданог тона и њеног тона кривца; Ана за тренутак

осети да се у њој јавља жеља за борбом, али, присиливши се, угуши је и дочека Вронског
исто онако весело.

Кад он уђе, исприча му, донекле понављајући припремљене речи, како је провела дан и
направила план за одлазак.
- Знаш, обузела ме је скоро нека надахнутост - говорила је. - Зашто да овде чекамо развод?

Зар није исто и на селу? Ја више не могу да чекам. Нећу да се надам, нећу ништа да чујем о
разводу. Решила сам да то више не утиче на мој живот. Слажеш ли се ти?

- О, да - рече он и узнемирено погледа у њено узбуђено лице.
- Шта сте тамо радили? Ко је био? - рече она после неког ћутања.

Вронски спомену имена гостију. - Ручак је био одличан, и веслачка утакмица, и све је

било врло пријатно, али у Москви не могу без ridicule. [297] Појавила се некаква дама,
учитељица пливања шведске краљице, и показивала своју вештину.

- Како? Пливала? - мрштећи се упита Ана.

- У некаквом црвеном costume de natation, [298] стара и ружна. Дакле, кад путујемо?

- Каква је то глупа идеја! Да ли плива на неки особити начин? - не одговарајући, запита
Ана.

- Апсолутно ништа особито. Кажем ти, ужасно глупо. Дакле, кад мислиш да пођемо.
Ана затресе главом, као да је хтела да отера неку непријатну мисао.