Page 668 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 668

XXV









      Осећајући да је измирење потпуно, Ана се још од јутра поче живо спремати за одлазак.
  Иако није било решено кад ће путовати, да ли у понедељак или у уторник, пошто су јуче
  обоје једно другом чинили уступке, Ана се брижљиво спремаше за одлазак, осећајући да је
  сад потпуно равнодушна да ли ће се ићи дан раније или дан доцније. Стајала је у својој соби
  пред отвореним сандуком и одабирала ствари, кад Вронски, већ обучен, раније него обично,

  дође к њој.
      - Отићи ћу сад до maman, она ми може послати новац преко Јегорова. И сутра сам готов
  да пођемо.

      Иако је била добро расположена, напомена о одласку матери у летњиковац, дарну је.

      - И ја сама нећу до сутра стићи - рече, и одмах помисли: »значи, могло се удесити тако да
  се уради како сам ја хтела.« - Уради како си прво хтео. Иди у трпезарију, ја ћу сад доћи, само
  да одаберем ове непотребне ствари - рече, мећући на Анушкину руку, на којој је већ лежала
  гомила крпа, још којешта.

      Вронски је јео бифстек кад она уђе у трпезарију.

      - Нећеш веровати како су ми омрзле ове собе - рече седајући поред њега да попије кафу. -

  Нема  ништа  ужасније  од  ових  chambres  garnies.                [299]    Немају  лица,  немају  душе.  Овај
  часовник,  завесе,  па  тапети  -  просто  кошмар.  Маштам  о  Воздвиженском  као  о  обећаној
  земљи. Још нећеш слати коње?

      - Не, они ће после нас. А хоћеш ли ти некуда излазити?
      - Хтела сам да одем до Виљсонове. Имам да јој однесем хаљине. Дакле, сутра сигурно? -
  рече она веселим гласом; па се одједном промени у лицу.

      Собар  Вронскога  дође  да  тражи  признаницу  о  пријему  телеграма  из  Петрограда.  Није
  било ничега нарочитог у томе што је Вронски примио телеграм, али, као желећи да нешто

  сакрије од ње, он рече да је признаница у кабинету, и журно се обрати њој.
      - За сутра ћу неизоставно све свршити.

      - Од кога је телеграм? - упита она не слушајући га.

      - Од Стиве - одговори он нерадо.
      - Зашто ми га ниси показао? Каква може бити тајна између Стиве и мене?

      Вронски врати собара и рече му да донесе телеграм.

      - Нисам хтео да показујем зато што Стива има слабост да шаље телеграме; шта има да
  телеграфише, кад ништа није решено?
   663   664   665   666   667   668   669   670   671   672   673