Page 669 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- О разводу?

- Да, пише да још није успео. Ових дана обећан је одлучан одговор. Ево, читај.
Дршћућим рукама Ана узе телеграм и прочита исто што је Вронски рекао. На крају још
беше додато: »Мало је наде, али ћу учинити све могућно и немогућно.«

- Рекла сам јуче да ми је потпуно свеједно и кад ћу развод добити, и, штавише, да ли ћу га
уопште добити - рече она поцрвеневши. - Није било никакве потребе да кријеш телеграм од

мене. »Тако он може сакрити, и скрива своју преписку са женама«, помисли Ана.
- Јашвин је хтео јутрос да дође с Војтовом - рече Вронски; - чини ми се да је Пјевцову
дигао све, чак и више него што онај може платити, око шездесет хиљада.

- А зашто? - рече она, раздражена тиме што он, очигледно, овом променом разговора
показује да је она раздражена - зашто мислиш да мене тај извештај толико интересује, да га
треба чак крити? Казала сам да нећу о томе да мислим, и желела бих да се и ти тиме тако

мало интересујеш као и ја.
- Ја се интересујем стога што волим јасност - рече он.

- Јасност није у форми, него у љубави - рече она све више се раздражујући, не због
његових речи, већ због хладно мирног тона којим је он говорио. - Зашто ти то желиш?

»Боже мој! Опет о љубави« - помисли он мрштећи се.

- Па знаш зашто: због тебе и због деце које ће бити - рече он.
- Деце неће бити.

- То ми је врло жао - рече он.

- Теби је то потребно због деце, а о мени и не мислиш - рече она потпуно заборавивши и
не чувши да је рекао због тебе и због деце.

Питање о могућности да буде деце, било је већ давно спорно питање, које је Ану дражило.
Његову жељу да има деце, Ана је објашњавала себи тиме да њему није стало до њене лепоте.
- Ах, ја сам рекао: због тебе. Највише због тебе - мрштећи се као од бола, понови он -

стога што сам уверен да твоје раздражење долази најпре од неодређености положаја.
»Да, ето сад је престао да се претвара, и види се сва његова хладна мржња према мени«,

помисли Ана, не слушајући његове речи, али са ужасом мотрећи хладног и суровог судију
који је гледао из његових очију, и дражио је.
- Није тај узрок - рече она - и ја чак не разумем како може бити узрок мога, како ти
кажеш, раздражења, то што се налазим потпуно у твојој власти. Има ли ту неодређености

положаја? Напротив.
- Врло ми је жао што нећеш да разумеш - прекиде је он, упорно желећи да искаже своју

мисао - неодређеност се састоји у томе што се теби чини да сам ја слободан.
- Што се тога тиче, можеш бити потпуно миран - рече, и окренувши се од њега поче пити
кафу.

Она подиже шољу, опружи у страну мали прст, принесе шољу устима. Сркнувши
неколико гутљаја, погледа у њега, и по изразу његова лица јасно виде да су му непријатни и

рука, и покрет, и звук који је производила уснама.
- Мени је сасвим свеједно шта мисли твоја мати, и како хоће да те ожени - рече она