Page 245 - Margaret Atwood - Sluškinjina priča

Čekam detaljno objašnjenje, ali on šuti, pa pitam: »Što to

znači?«
»Znači da ne možeš varati prirodu« kaže. »Priroda traži
raznolikost, kod muškarca. što je logično, to je dio prokreacijske

strategije. Dio plana prirode.« Ništa ne kažem, pa on nastavlja.
»Žene to nagonski znaju. Zašto su nekad kupovale toliko različitih

haljina? Da prevare muškarce, kako bi muškarci mislili da imaju
posla s nekoliko različitih žena. Svaki dan s drugom.«

Govori kao da u to vjeruje; često to čini. Možda vjeruje, a možda
ne, ili možda i vjeruje i ne vjeruje u isto vrijeme. Nemoguće je

ustanoviti u što vjeruje.
»Prema tome, sada kad nemamo različite haljine« kažem
ironično »vi jednostavno imate različite žene.« Ali, on ne reagira.

»Time se rješavaju mnogi problemi« kaže, ne trepnuvši.
Šutim. Već mi ga je polako dosta. Najradije bih se povukla u

sebe i provela ostatak večeri u mrzovoljnoj šutnji. Ali, dobro znam
da to sebi ne mogu priuštiti. Kakav bio da bio, ovo je ipak izlazak.

Zapravo bih htjela razgovarati sa ženama, ali gotovo i ne vidim
prilike za to.

»Tko su ovi ljudi?« pitam ga.
»Ovo je samo za funkcionare« kaže. »Iz svih oblasti; i visoke
rukovodioce. I trgovačke delegacije, naravno. Stimulira trgovinu.

Ovo je zgodno sastajalište. Bez toga se teško posluje. Trudimo se da
im pružimo barem onu kvalitetu koju mogu dobiti drugdje. Osim

toga, možeš svašta i saznati; informacije. Muškarci su ponekad
otvoreniji pred ženama.«
»Ne« kažem. »Mislila sam na žene.«

»Ah. Pa, neke od njih su prave profesionalke. Nadničarke«
smije se »iz onoga doba. Nismo ih mogli asimilirati; većini se ionako

više sviđa ovdje.«
»A ostale?«

»Ostale? Pa, ima ih zaista svakakvih. Ona tamo, u zelenom, ona
je sociolog. To jest, bila je. A ona je bila pravnica, ona do nje