Page 114 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

duha. Herkulovi radovi pokazuju neverovatnu snagu, Odisejeve
zamke - njegovo lukavstvo i darovitost. Isto važi za Isusova
čuda čija se realnost i istinitost ne poklapaju sa potvrđenim
činjenicama, već sa onim što označuju: neverovatnu
moć, izvanrednu snagu jednog čoveka koji sudeluje u
svetu većem od njega.
Jevanđeljski žanr je performativan - da se izrazimo rečima
Ostina: iskaz gradi istinu. Zavetne priče se brinu za istinu,
verovatnu ili stvarnu, kao za lanjski sneg. Umesto toga, one
otkrivaju jednu moć govora koji tvrdnjom stvara ono što iskazuje.
Prototip performativnog: sveštenik koji proglašava jedan par
venčanim. Samom činjenicom izgovaranja izvesne formule, ta
pojava se poklapa sa rečima koje nju označavaju. Isus se ne
pokorava istoriji već zavetnom performativu.
Jevanđelisti preziru istoriju. Njihovo apologetsko
opredeljenje to dopušta. Nema potrebe da su se priče stvarno
dogodile, izlišno je da se stvarnost poklapa sa formulisanjem i
naracijom koja se o njoj pruža, dovoljno je da govor proizvede
efekat: da preobrati čitaoca, postigne njegovu saglasnost u
pogledu lika ličnosti i njenog učenja. Da li je građenje tog mita kod
autora Novog zaveta svesno? Ne verujem. Ni svesno, ni voljno,
ni promišljeno. Marko, Mateja, Jovan i Luka ne
obmanjuju namerno. Niti Pavle. Oni su obmanuti, jer kazuju da
je istinito ono u šta veruju i veruju da je istinito ono što kazuju. Niko
nije fizički sreo Isusa, ali svi ukazuju poverenje toj fikciji sa realnim
životom, nikako simboličnim ili metafizičkim. Očigledno, oni
stvarno veruju u ono što pričaju. Intelektualna auto-intoksikacija,
ontološka zaslepljenost...
Svi poklanjaju poverenje realnoj fikciji. Verujući u tu priču
koju pričaju, sve više je učvršćuju. Dokaz o životu jedne istine se
često svodi na zbir ponavljanih zabluda koje su ponavljanjem
jednog dana postale priznata istina. Od verovatnog nepostojanja
jedne ličnosti o kojoj se podrobno priča više vekova, konačno
izađe jedna mitologija kojoj robuju skupštine, gradovi, narodi,
carstva, planeta. Jevanđelisti stvaraju istinu po sto puta
ponavljajući fikciju. Borbena Pavlova žestina, Konstantinov