Page 113 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

tako sa Budom ili Sokratom, filozofima usmenog kazivanja, reči i
lekovitog govora. Isus umire za svoje ideje? Sokrat isto tako. U
Getsimanskom vrtu, prorok doživljava odlučujuću noć? Sokrat
iskušava te zanose u sličnom mraku, u Potideji. Marija dozna
svoju sudbinu device-majke u snu? Sokrat sanja labuda i sutradan
susreće Piatona.
I još? Još... Isusovo telo se, očigledno, hrani simbolima, ali
ne vari, kod pojma nema pražnjenja... Neobično neko telo, ne
pokorava se onim ćudima kojima se svi pokoravaju: Mesija ne
oseća ni glad ni žeđ, ne spava nikad, ne prazni se, ne sparuje se,
ne smeje se. Ni Sokrat. Setimo se Apologije u kojoj Platon postavi
ličnost koja ne zna za posledice alkohola, umora i nespavanja. I
Pitagora se javlja odeven u antitelo, jedno duhovno telo, neku
eteričnu materiju, nepodložnu kvarenju, nepristupačnu strahotama
vremena, stvarnosti i entropije.
Platon i Isus veruju oboje u život posle smrti, u život
nematerijalne i besmrtne duše. Posle raspeća, galilejski mag se
vraća među ljude. Ali mnogo pre njega, Pitagora je primenjivao isti
taj princip. Sporiji, jer Isus čeka tri dana dok filozof, odeven u lan,
strpljivo čeka dvesta sedam godina pre nego što će se vratiti u
Veliku Grčku. I toliko drugih priča koje funkcionišu bez razlike, od
grčkog filozofa do jevrejskog proroka, kad tvorac mita želi da
obrlati svog čitaoca u pogledu izuzetnosti svoje teme i ličnosti o
kojoj priča...

4

Fabrikovanje izvan istorije. Čudesno okreće leđa istoriji.
Ne bori se racionalno protiv kiše krastavih žaba, protiv pokojnika
koji izlaze iz groba da večeraju sa svojim porodicama, ne može se
odupirati paralitičarima ili obolelim od vodene bolesti koji povrate
zdravlje potezom čarobne palice. Kad ostanemo na tlu čistog
razuma, ne možemo shvatiti smisao govora koji leči, lekovitu reč,
gest koji izaziva fiziološka čuda. Da bi se to shvatilo, treba misliti
rečima simbola, alegorije, stilskih figura. Čitanje Jevanđelja
iziskuje isti pristup kao i antička romaneskna proza ili Homerovi
spevovi: prepuštanje literarnom efektu i odustajanje od kritičkog