Page 116 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 116

pojavljivanja  događaju  se na  raznim  mestima...  Ne  bi  bilo  kraja
        beleženju protivrečnosti ove vrste u samom tekstu jevanđelja, koja
        ipak zvanična  Crkva  zadržava  radi  jednoznačnog  fabrikovanja
        jednog te istog mita.
              Osim protivrečnosti, beleže se podjednako  neverovatnosti.
        Recimo,  razmenjivanje  reči  između  osuđenog  na  smrt  i  Pontija
        Pilata, velikodostojnika Rimskog carstva. Osim toga što u takvom
        slučaju ispitivanje nikad nije vršio glavni šef već njegovi podređeni,
        teško se može zamisliti Pontije Pilat da prima Isusa koji još nije
        Hristos ni ono što će istorija načiniti od njega - planetarnu zvezdu.
        U ono vreme, on potpada tačno pod opšte pravo, kao toliki drugi u
        tamnicama  okupatora.  Malo  je  verovatno,  dakle, da  taj
        velikodostojnik  udostojava  sitnu  lokalnu  boraniju da  s  njom
        razgovara.  Povrh  toga,  Pontije  Pilat  govori  latinski,  a  Isus
        aramejski. Kako se to vodi dijalog, kao što nagoveštava Jovanovo
        Jevanđelje,  utukom  na  utuk,  bez tumača,  prevodioca  ili
        posrednika? Izmišljotine...

              Isti taj Pilat ne može biti carev zamenik po rečima Jevanđelja,
        već  prefekt  Judeje,  jer  se  titula  carevog  zamenika  javlja  tek
        pedesetih godina naše ere... Niti taj rimski službenik može biti onaj
        čovek  blag,  prijatan,  blagonaklon  prema  Isusu,  kako  ukazuju
        jevanđelisti, sem ako autori tih tekstova neće da terete Jevreje,
        krive  za  smrt njihovog  junaka,  a  polaskaju  rimskoj  vlasti  da  bi
        nešto malo  sarađivali...  Jer,  istorija  pre  pamti  kod  tog
        prefekta Judeje  njegovu  svirepost,  njegov  cinizam,  krvoločnost
        i sklonost ka represiji. Rekonstrukcije...
              Druga neverovatnost, raspinjanje. Istorija svedoči: u to doba,
        Jevreji se kamenuju a ne raspinju. Šta se zamera Isusu? Da sebe
        smatra  Kraljem  Jevreja.  Međutim,  za  tu priču  o  mesijanstvu  i
        proroštvu,  Rim  ne  haje.  Raspinjanje  pretpostavlja  uplitanje  u
        carsku  vlast,  što  raspeti  nikada  eksplicitno  ne  čini.  Uzmimo
        stavljanje na krst: u tom slučaju, ostavlja se pogubljenik okačen,
        prepušten  grabljivicama  i  psima  koji  lako  raskomadaju  leš,  jer
        krstovi nisu  mnogo  viši  od  dva  metra.  Zatim  se  telo  baca  u
        zajedničku  raku...  U  svakom  slučaju,  polaganje  u  grob
        je isključeno. Fikcije...
   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120   121