Page 112 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 112

ličnostima.  Pitagora,  Platon,  Sokrat  i  Isus,  posmatrani  istim
        pogledom, pogledom čitaoca antičkih tekstova. Šta se otkriva?
              Sličan svet, istovetni književni postupci autora, ista retorska
        težnja  da  se  oslobodi  magijsko,  čudesno,  fantastično,  da  bi  se
        njihovoj ličnosti dao reljef i sjaj, neophodni za podučavanje njihovih
        čitalaca. Marko hoće da navede da se Isus zavoli, Diogen Laertije
        isto  to  sa velikim  filozofima  antičke  tradicije.  Jevanđelist  priča
                                                                 54
        o životu  punom  neverovatnih  doživljaja.  Doksograf   puni svoj
        tekst peripetijama isto toliko neverovatnim u erimološkom smislu.
        Jer, treba sačiniti portre izuzetnih ljudi. Kako bi se oni mogli roditi,
        živeti, govoriti, misliti i umreti kao obični smrtnici?
              Dodajmo:  Marija,  majka  Isusova,  začinje  u  nevinosti,
        posredovanjem Svetog duha; a Platon takođe potiče od majke u
        najboljim godinama, ali sa očuvanim himenom. Arhanđel Gavrilo
        obaveštava  ženu  drvodelje  da  će  roditi bez  sudelovanja  svoga
        muža, čestitog čoveka koji pristaje na to bez roptanja. Pa šta: onaj
        isti  Platon  se  ponosi  što  je Apolon  lično  zauzeo  tuđe  mesto!
        Josifov sin je u prvom redu sin Boga. Nema problema: Pitagora,
        kao  i  njegovi učenici,  smatraju  da  je  Apolon  lično  došao
        neposredno od  Hiperborejaca.  Isus  izvodi  čudesa,  vraća  vid
        slepima, umrle vraća u život. Kao Empedokle, koji takođe vraća u
        život  umrlog.  Isus  se  odlikuje  predviđanjima.  Isti  talenti  kod
        Anaksagore koji uspešno predskazuje padanja meteorita.
              Da nastavimo: Isus govori kao nadahnut, pozajmljujući svoj
        glas  većem,  jačem  i  moćnijem  od  sebe.  A  Sokrat,  opsednut,
        obuzet  svojim  daimonom?  Budući  raspeti,  uči  svoje  učenike,
        preobraća  svojim  govorničkim  darom  i  svojom  retorikom?  Svi
        antički filozofi, od cinika do epikurejaca, rade sa sličnim darom.
        Veza Isusova sa Jovanom, najmilijim učenikom? Ista veza spaja
        Epikura i    Metrodora.      Čovek     iz    Nazareta     govori    u
        metaforama, hrani  se  simbolima  i  ponaša  zagonetno?  Pitagora
        tako  isto. Nikada  on  nije  pisao,  izuzev  jednom  po  pesku
        štapom, onim istim koji smesta briše slova ispisana po tlu? Isto je


        54  Doksograf prikazuje klasične biografije velikih filozofa i njihova
        učenja. (Larus)
   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116   117