Page 147 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 147

odmazde  (II,  178, V,  38),  ali  odustajanje  od  nje  omogućuje
        postizanje okajanja svojih krivica (V, 45); zabrana prijateljevanja
        sa Jevrejima ili hrišćanima (V, 51), ali dozvola muškarcima da se
        ožene ženom koja se pridržava verskih običaja veroispovesti onih
        drugih dveju Knjiga (V, 5), čemu se dodaje jedan ajet koji iskazuje
        bratstvo  svih  vernika  (XLIX, 10),  zatim  zadatak  da  se  sa  njima
        učtivo razgovara (XXIX, 46); pravdanje gonjenja bezbožništva (IV,
        91);  ali  veličanje  ravnodušnosti  prema  onom  ko  se  okrene  od
        Boga (IV,80);        propisivanje       kažnjavanja        nevernika
        gvozdenim okovom  oko  vrata  (XIII,  5);  ali  drugi  ajet,  često
        navođen da      bi   se    dokazala     tolerantnost    muslimanske
        veroispovesti,  kaže:  “bez  prinude  u  veri!”  (II,  256)  -
        sanjamo...; prizivanje  Boga  radi  uništenja  Jevreja  i  hrišćana
        (IX, 30),   ali   objavljivanje   jedne    izreke    o    prijateljstvu
        među vernicima nekoliko ajeta dalje u toj istoj suri (IX, 71); tvrdnja
        o  jednakosti  svih  muškaraca  i  svih  žena  pred životom  i  smrću
        (XLV, 21), ali očajavanje na zemlji kad se u nekoj porodici rodi
        ćerka  (XLIII,  17),  zatim  dokazivanje  da  posle  smrti  vlada
        nejednakost:  Raj  za  neke, Pakao  za  druge  (LIX,  20);  jedanput
        Prorok uči da je za Dobro nagrada Raj (III, 136), ali drugi put tvrdi
        da je pomenuta nagrada za Dobro... Dobro (LV, 60); tvrdnja da
        sve potiče od volje Boga koji namerno zavodi s puta (XLV, 23), ali,
        uprkos  svemu,  čovek  je  odgovoran  za svoja  dela  (LII,  21)  -  ne
        nasleđuju se nekažnjeno Mojsije i Isus...
              Ako,  kako  uči  sura  pod  naslovom  „Žene”,  izostajanje
        protivrečnosti  u  Koranu  dokazuje  božansko  poreklo  Knjige  -
        diktirane  dvadeset  godina  u  Meki  i  Medini,  jednom čoveku,
        skupljaču kamilje balege, koji jadnik nije umeo ni da čita ni da piše
        - količina nagomilanih protivrečnosti i gore obeleženih kurzivom
        dopušta  tvrdnju  da  potiče  od  čoveka,  tvrdnju  o  poreklu  vrlo
        čovečijem, odviše čovečijem dotičnog dela! Paradoksalno, teza iz
        Korana  o  izostajanju  protivrečnosti  u  tekstu,  koja  je
        opovrgnuta razmatranjem  teksta,  daje  za  pravo  tekstu,  a  to
        dopusta da se zaključi njegovo čovečije a ne božansko poreklo...

                                          10
   142   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152