Page 176 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 176

kako se sa Koranom i Prorokovim hadidima, oslanjajući se, dakle,
        na šerijat,  može  upravljati  duhovima,  telima  i  dušama
        na principima muslimanske religije? Brevijar islamske teokratije -
        neosporno fašistički brevijar.
              Muslimanska teokratija - kao i svaka druga - podrazumeva
        kraj podele između privatnog verovanja i javne prakse. Religijsko
        izlazi  iz  dubine  duše  i  osvaja  celokupno  područje  društvenog
        života. Ne održava se više neposredan odnos sa Bogom, za sebe,
        na  način  mistične bliskosti,  već  odnos  posredan,  medijatizovan
        preko političke zajednice i postavljen na plan vladavine drugog.
        Kraj religioznosti za sebe, nastupanje religije za drugog.
              Religija  postaje,  prema  tome,  državna  stvar.  Ne  uže
        zajednice, omeđene grupe, već celokupnog društva. Totalitarizam
        određuje ovo širenje politike na celinu ljudske sfere. Država služi
        ideji  -  rasističkoj,  fašističkoj,  islamskoj, hrišćanskoj  itd.  -  pa
        porodica, rad, ložnica, škola, kasama, bolnica, novine, izdavaštvo,
        prijateljstvo,  razonoda,  knjižnice,  seks,  sud, stadion,  kultura  itd,
        sprovode vladajuću ideologiju. Otuda: islamska porodica, islamski
        rad, islamska ložnica, islamska škola prožimaju sve.


                                          7

              Islam, po ustrojstvu arhaičan. Kako pravdati totalitarnu i
        imanentnu upotrebu Korana? Polažući pravo da se držimo jednog
        jedinog  legitimnog  čitanja  svete  knjige.  Vađenje  isečaka
        omogućuje islam à la carte sa širokim izborom. Može se danas
        pozivati na Proroka i piti alkohol, jesti svinjsko meso, odbacivati
        veo,  odbijati  šerijat,  kockati se  na  trkama,  voleti  fudbal,  biti
        pristalica prava čoveka, hvaliti evropsku Prosvećenost - kao što
        pretenduju  oni koji  hoće  modernizovanje  muslimanske  religije,
        hoće  da žive  jedan  laički  islam,  savremen,  republikanski  i
        ostale neodržive budalaštine.
              Po  toj  istoj  nekoherentnoj  logici,  može  se  isto  tako  biti
        hrišćanin i zaista ne verovati u Boga, smejati se papskim bulama,
        rugati se ispovesti i pričešću, ne odobravati tajne pričešća, ukidati
        dogme, odstraniti svako koncilsko učenje! Teorija vađenja isečaka
        omogućuje danas da se gaji kult samog označitelja, u isto vreme
   171   172   173   174   175   176   177   178   179   180   181