Page 176 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 176
kako se sa Koranom i Prorokovim hadidima, oslanjajući se, dakle,
na šerijat, može upravljati duhovima, telima i dušama
na principima muslimanske religije? Brevijar islamske teokratije -
neosporno fašistički brevijar.
Muslimanska teokratija - kao i svaka druga - podrazumeva
kraj podele između privatnog verovanja i javne prakse. Religijsko
izlazi iz dubine duše i osvaja celokupno područje društvenog
života. Ne održava se više neposredan odnos sa Bogom, za sebe,
na način mistične bliskosti, već odnos posredan, medijatizovan
preko političke zajednice i postavljen na plan vladavine drugog.
Kraj religioznosti za sebe, nastupanje religije za drugog.
Religija postaje, prema tome, državna stvar. Ne uže
zajednice, omeđene grupe, već celokupnog društva. Totalitarizam
određuje ovo širenje politike na celinu ljudske sfere. Država služi
ideji - rasističkoj, fašističkoj, islamskoj, hrišćanskoj itd. - pa
porodica, rad, ložnica, škola, kasama, bolnica, novine, izdavaštvo,
prijateljstvo, razonoda, knjižnice, seks, sud, stadion, kultura itd,
sprovode vladajuću ideologiju. Otuda: islamska porodica, islamski
rad, islamska ložnica, islamska škola prožimaju sve.
7
Islam, po ustrojstvu arhaičan. Kako pravdati totalitarnu i
imanentnu upotrebu Korana? Polažući pravo da se držimo jednog
jedinog legitimnog čitanja svete knjige. Vađenje isečaka
omogućuje islam à la carte sa širokim izborom. Može se danas
pozivati na Proroka i piti alkohol, jesti svinjsko meso, odbacivati
veo, odbijati šerijat, kockati se na trkama, voleti fudbal, biti
pristalica prava čoveka, hvaliti evropsku Prosvećenost - kao što
pretenduju oni koji hoće modernizovanje muslimanske religije,
hoće da žive jedan laički islam, savremen, republikanski i
ostale neodržive budalaštine.
Po toj istoj nekoherentnoj logici, može se isto tako biti
hrišćanin i zaista ne verovati u Boga, smejati se papskim bulama,
rugati se ispovesti i pričešću, ne odobravati tajne pričešća, ukidati
dogme, odstraniti svako koncilsko učenje! Teorija vađenja isečaka
omogućuje danas da se gaji kult samog označitelja, u isto vreme