Page 171 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 171

2


              Lokalno kao univerzalno. Kao da su čitaoci Karla Šmita, što
        oni nisu, muslimani presecaju svet nadvoje: prijatelji, neprijatelji. S
        jedne strane braća u islamu, sa druge, ostali, svi ostali. Dar al-
        islam protiv dar al-harb: dva nepomirljiva, nesaglasna sveta kojim
        vladaju divlji i surovi odnosi: jedan pljačkaš - drugi plen, jedan jede
        -  drugi pojeden,  jedan  vlada  -  nad  drugim  se  vlada.  Kao  u
        najobičnijoj džungli, rod mačaka se drži između sebe, a ostatak
        teritorije treba pokoriti, podjarmiti i posedovati. Zakon koji uređuje
        odnose među životinjama.
              Jedno viđenje sveta koje nije mnogo daleko od sveta kakvim
        ga je video Hitler koji dopušta logike obeležavanja, posedovanja,
        upravljanja i širenja teritorije. Lisica i živinarnik, soko i njegov plen,
        lav i gazela, jaki i slabi, islam i ostali. Nema prava, nema zakona,
        nema  govora,  nema  razmene  ili  opštenja,  nema  inteligencije,
        nema mozga, već mišići, instinkt, snaga, borba, rat i krv.

              Univerzalno? Lokalno bez ograda - da parafraziramo Migela
        Torgu.  Plemensko  iz  VII  veka,  feudalno  iz  arapske  pustinje,
        primitivno klanovsko preneto svaki put bez promene u civilizaciju
        sadašnjeg      trenutka,     uključujući    i našu,    postmodernu,
        hiperindustrijalizovanu i digitalnu. Selo u pustinji postaje obrazac
        sveta. Oaza u koju ništa već vekovima ne prodire, osim nomadskih
        karavana,  natovarenih  najnužnijim  namirnicama,  funkcioniše
        kao društveni, ljudski, metafizički i politički arhetip.
              Jedna  knjiga  koja  potiče  iz  prvih  godina  630,  hipotetično
        kazivana  jednom  nepismenom  kamilaru,  odlučuje  u  tančine  o
        svakodnevici milijardi ljudi u vreme nadzvučne brzine, kosmičkog
        osvajanja, sveopšte informatizacije planete, realnog i univerzalnog
        vremena      sveopštih komunikacija,      sekvenciranja     čovečijeg
        genoma,  nuklearne  energije,  prvih  trenutaka  posthumane
        egzistencije...
              Ova napomena važi za lubaviče vezane za Toru i Talmud,
        koji takođe dele slično neznanje o današnjem vremenu.
              Kao pod šatorom pre hiljadu pet stotina godina, porodica čini
        jezgro.  Nema  nacionalne  ili  patriotske  zajednice,  još  manje
   166   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176