Page 173 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 173

društveni  rang,  nemusliman  je  njega  lišen:  dopušten  mu  je
        magarac,  mazga,  ponižavajuća  jahaća  životinja,  ali  jahanje  na
        amazonski način, na ženski način jahanja; dozvoljeno mu je da ide
        ulicom, ali  mu  nije  dozvoljeno  da  pretiče  muslimane;
        naravno, nošenje  oružja  je  izričito  zabranjeno  -  što  znači  da
        su, nenaoružani, izloženi na milost i nemilost prvog razbojnika na
        koga naiđu. Ponekad čak, osim znaka žute tkanine, upamćene po
        zlu, tetovira im se na šaci lav, kao broj na podlaktici.
              Teorijski  uzev,  zimija  je  ukinuta  od  1839.  U  stvari,  treba
        sačekati kraj Prvog svetskog rata da Otomansko carstvo konačno
        napusti tu praksu čije je poštovanje postalo nemoguće naturati...
        Naravno,  famozna  zaštita  dobijana  na  papiru  sa  navedenim
        uskraćivanjima  i  poniženjima  nije  uvek  izdavana  vernicima
        nemuslimanima koji su ipak savesno plaćali porez i prihvatali da
        žive kao ljudi nižeg reda, daleko bilo.

                                          4


              Protiv  zatvorenog  društva.  Upisivanje  islama  u  jednu
        istoriju  koja  poriče  Istoriju  rađa  zatvoreno,  statično  društvo,
        zatvoreno u sebe, opčinjeno ukočenošću umrlih. Kao što je nekad
        marksizam  hteo  da  ostvari  Istoriju  ukidajući  je,  posvećujući  joj
        bezmalo  pobožan  kult  da  bi  je bolje  dokrajčio,  muslimanska
        pretenzija da se vlada planetom cilja, in fine, na čvrsto uređenje,
        antiistorijsko,  koje napušta  dinamiku  realnog,  a  sve  to  radi
        vanvremenog kristalisanja jednog sveta zamišljenog i shvaćenog
        na  način  onostranog  (ahireta).  Društvo  koje  primenjuje  načela
        Korana  dalo  bi  opšti  nomadski  logor  koji  bi  treslo nekoliko
        zemljotresa  iz  dubine,  taman  kao  huka  sfera koje  se  okreću
        uprazno oko sebe, slaveći ništavilo, prazninu i besmislenost mrtve
        Istorije.
              Svaka teokratija koja upućuje na obrazac jednog sveta fikcije
        van vremena i van prostora, u vremenu jedne konkretne istorije i
        geografije  imanentnog  prostora,  cilja  reprodukovanje  prema
        obrascu  prenošenja  otiska  koncepcijskog  arhetipa.  Jer  planovi
        države  ljudi  arhivirani  su  u božjoj  državi.  Platonova  ideja,  tako
        slična Bogu, bez datuma nastanka, bez predviđene smrti, ničim
   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177   178