Page 191 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

O jednoj judeo-hrišćanskoj episteme. Fuko (Foucault)
utanačuje pojam episteme u Le mots et les choses, 1966. U Dits
et écrits, tome 2, on tvrdi: „Svi fenomeni odnosa među naukama ili
između različitih naučnih diskursa čine ono što ja nazivam
episteme jedne epohe”. Očigledno, on ne može da obuhvati
potankosti jedne episteme sem u arheološkim terminima, na
veoma nesigumom terenu. Govoreći o hrišćanskom telu u Féeries
anatomiques predložio sam put kojim bi se moglo pristupiti
pitanju episteme polazeći od zapadnjačke telesnosti. O ovoj temi
može se čitati Nikola Marten i Antuan Spir (Nicolas Martin et
Antoine Spire, Dieu aime-t-il les malades? Les religions
monothéistes fàce à la maladie, Anne Carriere, 2004) da bi se
videlo koliko mnogo judeo-hrišćanska ideologija prožima pitanja
zdravlja, bolesti i, nažalost, bioetike. Izlaganje hrišćanskog stava
po pitanjima zdravlja nalazi se u Povelji zdravstvenog osoblja čiji
je autor (le Conseil pontifical) za biskupsko pismo o zdravstvenoj
službi, a izdavač (la Cité du Vatican, 1995): zaprepašćujuće je
izmeriti koliko naša bioetika tapka u mestu, čak ide unazad, usled
retrogradnih stavova Crkve koje brane laici poškropljeni svetom
vodicom...
O pitanju prava i njegovom judeo-hrišćanskom formatiranju,
precizirao sam svoj stav u „Pour en finir avec le jugement des
hommes” in L’archipel des comètes, Grasset.

8

Hrišćanski ateizam! Andre Kont-Sponvil (André Comte-
Sponville) ne odbacuje moju formulaciju ali daje prednost „ateisti
verniku”. On objašnjava šta pod tim podrazumeva u A-t-on encore
besoin d’une religion?, Les Editions de l’Atelier, 2003. „Ateista,
pošto ne verujem ni u kojeg Boga; ali vernik pošto se prepoznajem
u izvesnoj tradiciji, izvesnoj istoriji, i u onim judeo-hrišćanskim
vrednostima (ili grčko-judeo-hrišćanskim) koje su naše”, strana 58.
Isto tako Lik Feri (Luc Ferry) odbacuje ateistički stav
pretpostavljajući mu agnostičku opciju - oprezniju u svemu. Videti
L’homme-Dieu, Grasset.