Page 191 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 191

O  jednoj  judeo-hrišćanskoj  episteme.  Fuko  (Foucault)
        utanačuje pojam episteme u Le mots et les choses, 1966. U Dits
        et écrits, tome 2, on tvrdi: „Svi fenomeni odnosa među naukama ili
        između različitih  naučnih  diskursa  čine  ono  što  ja  nazivam
        episteme jedne  epohe”.  Očigledno,  on  ne  može  da  obuhvati
        potankosti jedne  episteme  sem  u  arheološkim  terminima,  na
        veoma nesigumom terenu. Govoreći o hrišćanskom telu u Féeries
        anatomiques  predložio  sam  put  kojim  bi  se  moglo  pristupiti
        pitanju episteme polazeći od zapadnjačke telesnosti. O ovoj temi
        može se  čitati  Nikola  Marten  i  Antuan  Spir  (Nicolas  Martin  et
        Antoine  Spire,  Dieu  aime-t-il  les  malades?  Les  religions
        monothéistes fàce  à  la  maladie,  Anne  Carriere,  2004)  da  bi  se
        videlo  koliko mnogo  judeo-hrišćanska  ideologija  prožima  pitanja
        zdravlja, bolesti i, nažalost, bioetike. Izlaganje hrišćanskog stava
        po pitanjima zdravlja nalazi se u Povelji zdravstvenog osoblja čiji
        je autor (le Conseil pontifical) za biskupsko pismo o zdravstvenoj
        službi,  a  izdavač  (la  Cité  du  Vatican,  1995):  zaprepašćujuće je
        izmeriti koliko naša bioetika tapka u mestu, čak ide unazad, usled
        retrogradnih stavova Crkve koje brane laici poškropljeni svetom
        vodicom...
              O pitanju prava i njegovom judeo-hrišćanskom formatiranju,
        precizirao  sam  svoj  stav  u  „Pour  en  finir  avec  le  jugement des
        hommes” in L’archipel des comètes, Grasset.

                                          8


              Hrišćanski  ateizam!  Andre  Kont-Sponvil  (André  Comte-
        Sponville) ne odbacuje moju formulaciju ali daje prednost „ateisti
        verniku”. On objašnjava šta pod tim podrazumeva u A-t-on encore
        besoin d’une religion?, Les Editions de l’Atelier, 2003.    „Ateista,
        pošto ne verujem ni u kojeg Boga; ali vernik pošto se prepoznajem
        u  izvesnoj  tradiciji,  izvesnoj  istoriji,  i  u  onim  judeo-hrišćanskim
        vrednostima (ili grčko-judeo-hrišćanskim) koje su naše”, strana 58.
        Isto  tako  Lik  Feri  (Luc Ferry)  odbacuje  ateistički  stav
        pretpostavljajući mu agnostičku opciju - oprezniju u svemu. Videti
        L’homme-Dieu, Grasset.
   186   187   188   189   190   191   192   193   194   195   196