Page 33 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 33
ateizam, epikurejstvo i druge paganske filozofske škole. Međutim,
sve to ne čini ateistu inače razlog zbog koga ga pogubljuju - već
je on verovatnije jedna vrsta eklektičkog panteiste. U svakom
19
slučaju, jeretik je zato što je heterodoksan...
Spinoza, i on panteista - i sa jednom inteligencijom kojoj
nema ravne - biva, isto tako, osuđen zbog ateizma, što znači: zbog
ogrešenja o jevrejsku ortodoksiju. Godine 1656, 27. jula, parnasim
koji zaseda u mahamadu - jevrejske vlasti u Amsterdamu - čitaju
na hebrejskom jeziku, pred kovčegom sinagoge, na Hauthrahtu
strahovito žestok tekst: zameraju mu se užasne jeresi: čudovišna
dela, opasno mišljenje, rđavo ponašanje, na osnovu čega je
izrečen - i nikad poništen! - herem.
Zajednica izgovara krajnje surove reči: isključen, proteran,
gnusan, proklet danju i noću, u snu i na javi, kad ulazi u svoju kuću
i kad iz nje izlazi...Božji ljudi pozivaju se na gnev svoje fikcije i na
njegovo razjareno prokletstvo bez granica u vremenu i prostoru.
Da bi poklon bio kompletan, parnasim hoće da se Spinozino ime
izbriše sa lica Zemlje, i to zauvek. Uzalud...
Na to, rabini, u teoriji pristalice ljubavi prema bližnjem, dodaju
ovoj ekskomunikaciji zabranu za svakog da održava pismene ili
usmene veze sa filozofom. Niko nema prava ni da mu učini uslugu,
da mu se približi na manje od dva metra ili da se nađe pod istim
krovom sa njim... Zabranjeno je, naravno, čitati njegove spise: u
to doba, Spinoza ima dvadeset i tri godine, i nije još ništa objavio.
Etika će se pojaviti posthumno, dvadeset i jednu godinu kasnije,
1677. Danas se on čita na celoj planeti...
Gde je Spinozin ateizam? Nigde. Uzalud bismo tražili u
njegovim celokupnim delima jednu jedinu rečenicu kojom bi se
tvrdilo da Bog ne postoji. Dakako, on poriče besmrtnost duše i tvrdi
da je nemoguća kazna ili nagrada post mortem; izjavljuje da je
Biblija delo koje su sastavili razni autori i da spada, znači, u
istorijsku građu a nije delo otkrovenja; on ni najmanje ne robuje
pojmu izabranog naroda, i to jasno tvrdi u Teološko-političkoj
raspravi; uči hedonističkom moralu radosti s onu stranu dobra i
zla; ne robuje judeo-hrišćanskoj mržnji prema sebi, svetu i telu;
19 Heterodoksan - inoveran. - Prim. prev.
