Page 32 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 32

Ove zemaljske ličnosti tvrde da svoju moć drže od bogova koji im
        je potvrđuju znamenjima koja, naravno, dešifruje kasta sveštenika,
        takođe zainteresovana za dobiti koje se stiču tobože zakonitom
        primenom sile. Ateizam, prema tome, postaje  korisno oružje da
        se ovaj ili onaj svrgne, samo ukoliko se opire ili malo protivi, da se
        baci u tamnice, mračne ćelije, čak pošalje na lomaču.
              Ateizam  ne  počinje  sa  onima  koje  zvanična  istoriografija
        osuđuje i identifikuje kao takve. Ime Sokrata ne može pristajati
        istoriji  ateizma.  Ni  ime  Epikura  i  njegovih  pristalica.  Niti  pak
        Protagorino, jer se on zadovoljava time da u delu O bogovima tvrdi
        da o njima ništa ne može zaključiti, ni da postoje niti da ne postoje.
        A  to,  u najmanju  ruku,  određuje  izvestan  agnosticizam,
        izvesnu neopredeljenost,  čak  skepticizam,  ako  hoćete,  ali
        sigurno ne ateizam koji podrazumeva jasno tvrđenje da bogovi ne
        postoje.
              Bog  filozofa  često  stupa  u  borbu  sa  Avramovim  Bogom,
        Isusovim i Muhamedovim. U prvom redu stoga što onaj prvi potiče
        od intelekta, uma, dedukcije, rasuđivanja, zatim stoga što drugi
        radije podrazumeva dogmu, otkrovenje, poslušnost - usled sukoba
        između  duhovne  i  svetovne  vlasti.  Avramov  Bog  više  određuje
        Konstantinovog, zatim boga papa ili boga vladara ratnika koji su
        bili veoma malo hrišćani. Nema bogzna šta da se vidi od čudnih
        konstrukcija,    načinjenih    od    neuzrokovanih uzroka,       prvih
        nepokretnih  pokretača,  urođenih  ideja, unapred  uspostavljenih
        harmonija  i  ostalih  kosmoloških, ontoloških  ili  fiziko-teoloških
        dokaza...
              Često svaka filozofska rešenost da se o Bogu razmišlja izvan
        vladajućeg političkog modela postaje ateizam. Tako kada Crkva
        odseče jezik svešteniku Juliju-Cezaru Vaniniju, obesi ga a potom
        pošalje na lomaču u Tuluz, 19. februara 1619. godine, ona ubija
        autora dela čiji je naslov: Amfiteatar večnog božansko-magičnog
        Proviđenja hrisćansko-fizičkog i ništa manje astrološko-katoličkog,
        protiv filozofa, ateista, epikurejaca, peripatetičara i stoika (1615).
              Jedino ako se smatra da ovaj naslov nije ništa - a očigledno
        je naneta nepravda, u najmanju ruku, njegova dužina eksplicitno
        govori - treba shvatiti da ovo oksimoronsko mišljenje ne odbacuje
        proviđenje, hrišćanstvo, katolicizam, već da naprotiv jasno odbija
   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37