Page 32 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

Ove zemaljske ličnosti tvrde da svoju moć drže od bogova koji im
je potvrđuju znamenjima koja, naravno, dešifruje kasta sveštenika,
takođe zainteresovana za dobiti koje se stiču tobože zakonitom
primenom sile. Ateizam, prema tome, postaje korisno oružje da
se ovaj ili onaj svrgne, samo ukoliko se opire ili malo protivi, da se
baci u tamnice, mračne ćelije, čak pošalje na lomaču.
Ateizam ne počinje sa onima koje zvanična istoriografija
osuđuje i identifikuje kao takve. Ime Sokrata ne može pristajati
istoriji ateizma. Ni ime Epikura i njegovih pristalica. Niti pak
Protagorino, jer se on zadovoljava time da u delu O bogovima tvrdi
da o njima ništa ne može zaključiti, ni da postoje niti da ne postoje.
A to, u najmanju ruku, određuje izvestan agnosticizam,
izvesnu neopredeljenost, čak skepticizam, ako hoćete, ali
sigurno ne ateizam koji podrazumeva jasno tvrđenje da bogovi ne
postoje.
Bog filozofa često stupa u borbu sa Avramovim Bogom,
Isusovim i Muhamedovim. U prvom redu stoga što onaj prvi potiče
od intelekta, uma, dedukcije, rasuđivanja, zatim stoga što drugi
radije podrazumeva dogmu, otkrovenje, poslušnost - usled sukoba
između duhovne i svetovne vlasti. Avramov Bog više određuje
Konstantinovog, zatim boga papa ili boga vladara ratnika koji su
bili veoma malo hrišćani. Nema bogzna šta da se vidi od čudnih
konstrukcija, načinjenih od neuzrokovanih uzroka, prvih
nepokretnih pokretača, urođenih ideja, unapred uspostavljenih
harmonija i ostalih kosmoloških, ontoloških ili fiziko-teoloških
dokaza...
Često svaka filozofska rešenost da se o Bogu razmišlja izvan
vladajućeg političkog modela postaje ateizam. Tako kada Crkva
odseče jezik svešteniku Juliju-Cezaru Vaniniju, obesi ga a potom
pošalje na lomaču u Tuluz, 19. februara 1619. godine, ona ubija
autora dela čiji je naslov: Amfiteatar večnog božansko-magičnog
Proviđenja hrisćansko-fizičkog i ništa manje astrološko-katoličkog,
protiv filozofa, ateista, epikurejaca, peripatetičara i stoika (1615).
Jedino ako se smatra da ovaj naslov nije ništa - a očigledno
je naneta nepravda, u najmanju ruku, njegova dužina eksplicitno
govori - treba shvatiti da ovo oksimoronsko mišljenje ne odbacuje
proviđenje, hrišćanstvo, katolicizam, već da naprotiv jasno odbija